– Sjećam se svog prvog nastupa ovdje jer sam te 2008. tu osvojio prve bodove u spustu, bio sam 29. No, i straha vezanog uz prve treninge.
Streif moraš napasti
– Zašto ste bili uplašeni? – pitao je francuski novinar.
– Zato što Streif izgleda zastrašujuće.
Streif je zastrašujući i po tome što već nakon 100 metara slijedi opaka strmina zvana Mišolovka (Moussefalle). Na strmini pod gotovo pravim kutom (85 posto) događa se da skijaši lete i po 60 metara.
– Došao sam u startnu kućicu govoreći si "nije to tako strašno, sve je u redu, svi to čine..." No, onda vidiš skijaša ispred sebe koji nestane u "provaliji", čuješ i uzdah publike i kažeš sebi: "Ne, ja sam gotov. Ja to ne mogu".
Ti treninzi bili su iskustvo za pamćenje.
– Na prvom sam treningu prije Mišolovke napravio dva nepotrebna slalomska zavoja. Drugi dan pao sam kod prvih vrata. Potom sam rekao sebi i stazi: "Sad je dosta, ili ti ja". Streif je staza koju moraš napasti. Ako to ne učiniš, bit će to borba za preživljavanje – kazao je Ivica.
I njegov otac i trener Ante Kostelić priznaje da mu nije lako gledati sina na takvim strminana i brzinama.
– Užasno je teško to gledati. To je strašna napetost, velik stres.
Nisam znao tko sam
Baš na toj strmini, u podnožju staze, lani je teško stradao Švicarac Daniel Albrecht. Pojavivši se među novinarima, još daleko od povratka, kazao je:
– Tri tjedna bio sam u induciranoj komi, nakon čega ništa nisam znao. Nisam znao tko sam, morao sam učiti govoriti, ali i da sam upravo ja sin ljudi koji neprestano sjede uz mene.
Svjestan je opasnosti i direktor naše reprezentacije Vedran Pavlek:
– Streif ima strašno težak početak i kraj, dok je srednji dio ugodan pa mi je Ivica rekao da mu nikad nije bilo ljepše voziti ovdje. Natko je četiri petine staze bio briljantan, da bi na kraju vozio opreznije jer je Ivica tu napravio manju pogrešku. Dobra priprema za subotu bit će i superveleslalom u petak koji se vozi na oko 65 posto spustaške staze.