Dragi barba Ante, nadan se da ćeš dobit ovi mejl, jerbo je pušćen kroz neke filtere ka ća ji mi jemamo na priši za uje, a onda sve to štitu još i tri vatrozida koja ni ti ka vatrogasac ne bi ugasija. Ka prvo bi se tija zahvalit jerbo si me povuka u Zagreb i da mi ovi lipi posal u novoosnovanoj SOJI. Kad rečen curaman da sam djelatnik SOJE, one mislu da jeman OPG i da gajin ono od čega se pravu šniceli. Pa jin onda isučen iskaznicu, jest lipa ka kruna od naše Divice, i na njoj piše velikin sloviman: Sigurnosno-obavještajna javna agencija. – A koji ti je posal, osim falit se s iskaznicom? – pitala me Doris. – E, to ti ne smin reć, jer to je tajna – slaga san jon jerbo u prvi misec dan nisan uspija dokučit koji mi je posal, osim da san šef operativnoga tima.
Koga bi ja triba operirat i koji bi tim triba trenirat, još nisan bija dokučija. Al zato jeman šefa, duša od čovika ka šta si i ti i ni čudo da ti je odma tija učiniti uslugu jerbo si ti njemu kad je tribalo uklonija oni dosje kad su ga kurbini sinovi olajavali da je surađiva s Udbon. On, akademik s dva doktorata, da bi surađiva s Udbon?! Sve su mu to namistili, ko će nego kolege, samo da ne bi bija kandidat za Nobelovu nagradu, koju je zaslužija ka i ti spomenik koji su ti obećali dić da ga sam moreš i otkrit, pa nisu jerbo su jubomorni. Kad san ga pita koji mi je posal, on me je ka prvo da mirit. Stotinu deveset tri i devedeset jednu kilu, pofalija san se, a on je reka da to nije ta mira nego me je metnija na test, za aj kju. Tako se reče na engleskon. Kad je vidija rezultate, opa je sa stolca i reka; „Zna san, ko je Antin more bit samo genije”.
Dobacija sam na tome testu za cenat više od svoje visine, a on veli da to neš nać na Akademiji među dorutiman. I onda mi je iša objasnit posal i moj i od SOJE. Sve je krenilo, a odakle će, ne iz našega Škoja, nego iz Europe. Dopizidlo jin više, barba Ante, i hibridno ratovanje i kibernetički desanti, ali kad to radu države, s tim se moreš nosit. Moreš se nosit i s milijuniman od migranti. Daš jin lipo stan u centru Münchena, ijadu petsto euri na misec uz obavezu samo da uču njemački. A oni ne uču ni đavla, ali ne pravu kažine, jemadu i za platiti žensku pa ne moraju šćišpat po Marienplatzu. Ali se više ne moreš nosit sa mrižaman, društvenim mrižaman, sa blogeriman, influjenceriman, portaliman, komentariman, razumiš? Mi smo u ratu, reka mi je akademik, Europa je u ratu s dezinformacijaman i s anonimciman. Ja san te metnija na Tviter, a nisi tvita ni đavla. Registrija san te nadimkon ŠKOJ. Znan da ti se nije svidilo jerbo zvuči ka SKOJ u kojemu si bija ka mlad. I onda , vazmimo, ŠKOJ, tvita da je moj doktor akademik, šef SOJE, bija suradnik UDBE i da je tri kolege strpa u Lepoglavu. A kad si udarija na njega, nisi udarija na njega nego na šefa SOJE, na državu si udarija, podmuklo sakriven iza nadimka.
I onda ka galebine navalu mediji na državu i stranku, jebu jin sve po spisku i namisto da u miru, uzmimo gradu centralu na Cetini i oni LNG, vlast se mora zajebavat s tvojin tviton koji se proširija ka peronospora, razumiš? Pa onda dužnosnica da lipi, pametni i mudri intervju, i ka usput reče da sloboda govora ne triba bit za anonimce, a onda navalu baš ti anonimci u komentariman da glupačo, da drugarice, da bogtepitaj, barba Ante, i jopet fasuje država i stabilnost. E, sad će ti se SOJA protiv toga borit. Veliš da si nekad moga jubovat tajno, a da se danas sve zna. E, tako je i ŠKOJU koji je iša lajat o šefu SOJE lako uć u trag ko je i da živi u Škoju. I šta ćeš s time?! Ništa! Ne more to država gonit ka šta je oni kralj Aleksandar gonija po svojemu Zakonu o zaštiti države. Al moreš jemat mene i operativni tim. Pa ti ja dođen u „Srdelu” di svakoga jutra guštaš travaricu i španjulet, i malo s tebon porazgovaran.
Pokažen iskaznicu, pokažen ti moj terenac u koji bleji cili Škoj ka u svemirski brod, pa ti reknen da kad dođeš u Zagreb, voliš ka šta voliš, bižat preko trajvanske pruge na neoznačenon mistu, i da bi moga završit pod trajvanon, ne onim lipim niskopodnim, nego onin gadnin češkim. I da, ako oćeš zajebavat, da to činiš pod imenon i prezimenon, a ne ka kukavica iz busije na Tviteru. Ako oćeš bit kontra vlasti, e, onda ajde javno, na ulicu, na cestu, okupi istomišljenike pa na Trg bana Jelačića. Tu mi je akademik povirija konačnu strategiju. Lakše ti je pasu zabranit lajat nek čoviku. Od Babilona, baš je Babilon spomenija, pa do dana današnjega, svit je laja, prenosija glasine i dezinformira. Al si se nekad s tim moga nosit. Oni na ulice, a ti potegneš mače, konjicu, suzavac i vodene tope. A danas, vozi se on u ovon iston trajvanu koji bi tebe triba pregazit, isuče pametni telefon i gušta anonimno lupat dezinformacije, koje se širu ka kolera.
Strategija SOJE nije zabranit, ni nedajbože pritit. Strategija je maknut jin lino dupe iz trajvana, iz kafića povuć ji na ulicu, na cestu. Jasno ji vidiš, moreš ji snimit, čuješ ko viče i kojega đavla viče, piše sve na transparetiman, i more ji bit i sto ijad, mogu lupat šta oće, a tebe ka državu boli da ne rečem. To bi, dakle, barba Ante, triba radit moj operativni tim. Ić po terenu, pričat ka usput o pretrčavanjiman mimo zebre i trajvaniman, a izvlačit ji na danje svitlo, na cestu, na ulicu, na trgove jer to su mista za lajat i dezinformirat. A onda me je akademik pita znan li ko je Mate Balota. – Kako ne bi zna – ja san se nasmija. – To je brod, vozija san se s njimen iz Zadra u Iž Mali. On se je nasmija i reka mi da je Mate Balota lažno ime čovika koji se zva Mijo Mirković, a bija je akademik ka i on, pjesnik, sveučilišni profesor i partizan, nema šta nije bija, al se cili život lažno predstavlja i na ti način dezinformira. Pa me je pita znan li ko su Jakob Frass, Jenio Sisolski, Branko Zvonković, Martin Lipljak, Margan Tadeon, Mačica, Vidra, Pave Versa...
– Nikad čuja – reka san mu – al mi pari ka da su s Tvitera. – To su ti Stanko Vraz, Eugen Kumičić, Dragutin Tadijanović, Ivan Gundulić, Marin Držić, Vesna Parun. Reka mi je da će se zalagat za novi zakon da u hrvatskom javnon prostoru mogu biti samo prava imena i da se stane na kraj dezinformacijaman. I još mi je reka da bi konačno tribalo zaustavit i ti anonimni Reuters i da jema posebni pik na Georgea Orwella, koji se zapravo zva Eric Arthur Blair, al da se u to ne kani pačat jerbo Englezi izlazu iz Unije.
Pogledajte video: Europska vojska
Lakše je pesu zabraniti lajati nego "novinaru" trabunjati. Kaj ne?