Zuckerberg odustao od novogodišnjih odluka, sada promišlja cijelo desetljeće unaprijed

“Sva­ke no­ve go­di­ne u po­s­ljed­njem de­set­lje­ću pos­ta­vio sam si osob­ni iz­a­zov. Cilj mi je bio ras­ti na no­ve na­či­ne, i iz­van sva­kod­nev­nog pos­la, od­nos­no uprav­lja­nja Fa­ce­bo­okom. Ta­ko sam učio man­da­rin­ski, ko­di­rao vlas­ti­tog kuć­nog osob­nog asis­ten­ta, či­tao vi­še knji­ga, tr­čao, lo­vio i ku­hao te pu­no raz­go­va­rao u jav­nos­ti”, po­čeo je svoj post na Fa­ce­bo­oku nje­gov os­ni­vač i pr­vi čo­vjek te naj­po­pu­lar­ni­je svjet­ske druš­tve­ne mre­že Mark Zuc­ker­berg.

Bi­lo je lo­gič­no oče­ki­va­ti da će us­li­je­di­ti no­vi iz­a­zov za no­vu 2020. No, Zuc­ker­berg se na­kon de­set­lje­ća is­pu­nja­va­nja za­da­ta­ka, či­ni se, umo­rio. Ta­ko je obja­vio da odus­ta­je od no­vo­go­diš­njih za­da­ta­ka, a umjes­to to­ga, us­mje­rit će se na du­go­roč­ni­je pro­miš­lja­nje o to­me ka­ko bi slje­de­će de­set­lje­će mo­glo iz­gle­da­ti ka­da je ri­ječ o na­pret­ku teh­no­lo­gi­je i po­bolj­ša­nja sva­kod­nev­nog ži­vo­ta, ali i cje­lo­kup­nog druš­tva, zbog to­ga.

Na­oča­le – no­va teh­no­lo­gi­ja

– Kad sam za­po­čeo s ovim iz­a­zo­vi­ma, ži­vot mi se uglav­nom vr­tio oko iz­grad­nje Fa­ce­bo­oka. Sa­da u Fa­ce­bo­oku ra­zvi­ja­mo niz raz­li­či­tih apli­ka­ci­ja i teh­no­lo­gi­ja – od pri­mje­ri­ce no­ve pri­vat­ne druš­tve­ne plat­for­me do pro­ši­re­ne i vir­tu­al­ne stvar­nos­ti. Iz­van Fa­ce­bo­oka, pak, otac sam i vo­lim provoditi vri­je­me s obi­te­lji, ba­vi­ti se fi­lan­tro­pi­jom i usa­vr­ša­va­ti se u spor­to­vi­ma i ho­bi­ji­ma. Dra­go mi je što sam odra­dio niz iz­a­zo­va, ali sa­da je vri­je­me za ne­što druk­či­je – objas­nio je M. Zuc­ker­berg svo­ju od­lu­ku te nas­ta­vio: – Sa­da ću se us­mje­ri­ti na du­go­roč­ni­je raz­dob­lje, i po­ku­ša­ti pro­mis­li­ti ka­ko će druš­tvo i moj ži­vot iz­gle­da­ti 2030. go­di­ne. Do ta­da će mo­ja kći Max ići u sred­nju ško­lu, imat će­mo teh­no­lo­gi­ju ko­ja će nam po­mo­ći da se osje­ća­mo is­tin­ski bli­zu dru­gih oso­ba. Znans­tve­na is­tra­ži­va­nja po­mo­ći će da mno­ge bo­les­ti bu­du iz­lje­či­ve ili spri­je­če­ne te će se naš ži­vot­ni vi­jek pro­du­ži­ti za 2,5 go­di­ne.

Ta­ko je Zuc­ker­berg, po­nu­dio niz pre­dvi­đa­nja o to­me ka­ko će se stva­ri mi­je­nja­ti u slje­de­ćih de­set go­di­na i ko­je će te­me bi­ti u ža­ri­štu in­te­re­sa.

Ka­da je po­kre­tao Fa­ce­bo­ok, že­lio je, pi­še Zuc­ker­berg, “da nje­go­va ge­ne­ra­ci­ja do­bi­je svoj glas. Vje­ro­vao je da ima­ju što re­ći, no da ih se do­volj­no ne slu­ša. Is­pos­ta­vi­lo se da pos­to­ji niz raz­nih sku­pi­na ko­je su ta­ko­đer pu­tem Fa­ce­bo­oka do­bi­le svoj glas, no ipak, ni­je se do­go­di­la smje­na ge­ne­ra­ci­ja jer još uvi­jek pos­to­ji niz ins­ti­tu­ci­ja u druš­tvu ko­je ne ra­de do­volj­no na rje­ša­va­nju pro­ble­ma s ko­ji­ma se su­oča­va­ju mla­đe ge­ne­ra­ci­je – od kli­mat­skih pro­mje­na do tro­ško­va obra­zo­va­nja i zdrav­s­tve­ne za­šti­te. Ali ka­ko mi­le­ni­jal­ci i no­ve ge­ne­ra­ci­je stje­ču pra­vo gla­sa, vje­ru­jem da će se te pro­mje­ne po­če­ti do­ga­đa­ti, uz po­moć na­še druš­tve­ne mre­že ko­je im da­ju pu­bli­ci­tet i mo­guć­nos­ti da bu­du glas­ni­ji. In­ter­net nam je dao su­per moć da se mo­že­mo po­ve­za­ti s bi­lo kim, bi­lo gdje, go­vo­ri Zuc­ker­berg. Dio smo za­jed­ni­ce s mi­li­jar­da­ma lju­di, ipak, bi­ti dio ta­ko ve­li­ke za­jed­ni­ce no­si svo­je iz­a­zo­ve, pri­je sve­ga stva­ra po­tre­bu za do­dat­nom in­tim­noš­ću, sma­tra Zuc­ker­berg te ka­zu­je ka­ko će se u slje­de­ćem de­set­lje­ću ra­zvi­ja­ti niz ma­njih pri­vat­nih za­jed­ni­ca ne bi li se osje­ćaj in­tim­nos­ti ob­no­vio. U ro­ku od pet go­di­na po­nov­no će­mo se okre­nu­ti ra­zvo­ju ma­njih onli­ne pri­vat­nih za­jed­ni­ca”.

U po­s­ljed­njem de­set­lje­ću naj­br­ži rast gos­po­dar­stva os­tva­ren je u teh­no­lo­škoj in­dus­tri­ji, pi­še pr­vi čo­vjek Fa­ce­obo­oka, te oče­ku­je da će teh­no­lo­gi­ja i da­lje stva­ra­ti mo­guć­nos­ti, no fo­kus je sa­da us­mje­ren na sve one ko­ji ni­su dio IT sek­to­ra, a ko­ji­ma će bi­ti dos­tup­ni svi teh­no­lo­ški ala­ti ka­ko bi ras­li što br­že. Ti­je­kom slje­de­ćeg de­set­lje­ća ra­zvit će­mo ala­te za tr­go­vi­nu i pla­ća­nja ka­ko bi sva­ki ma­li po­sao imao jed­nos­ta­van pris­tup is­toj teh­no­lo­gi­ji.

Teh­no­lo­ška plat­for­ma 2010-ih bio je mo­bil­ni te­le­fon. Plat­for­ma 2000-ih pri­je to­ga od­no­si­la se na web, a de­ve­de­se­tih je to bi­lo stol­no ra­ču­na­lo. Zuc­ker­berg oče­ku­je da će mo­bi­te­li i da­lje bi­ti pri­mar­ni ure­đa­ji, no u ne­kom tre­nut­ku 2020-ih do­bit će­mo na­oča­le za pro­ši­re­nu stvar­nost ko­je će re­de­fi­ni­ra­ti naš od­nos s teh­no­lo­gi­jom. Pro­ši­re­na i vir­tu­al­na stvar­nost stva­ra­ju osje­ćaj pri­sut­nos­ti – osje­ćaj da ste upra­vo na  mjes­tu na kojem želite biti i upravo s osobom koju želite pored sebe iako ste kilometrima udaljeni.. Umjes­to da ima­mo ure­đa­je ko­ji nas od­v­la­če od lju­di oko nas, slje­de­ća plat­for­ma po­mo­ći će nam da bu­de­mo pri­sut­ni­ji i bli­ži s dru­gi­ma. Ia­ko se ne­ki ra­ni ure­đa­ji či­ne nes­pret­ni­ma, mis­lim da će ovo bi­ti naj­po­pu­lar­ni­ja plat­for­ma za ljud­sku i so­ci­jal­nu teh­no­lo­gi­ju ko­ju je it­ko do­sad iz­gra­dio – tvr­di Zuc­ker­berg.

No­vi obli­ci uprav­lja­nja

Jed­no od glav­nih pi­ta­nja u slje­de­ćem de­set­lje­ću gla­si: ka­ko tre­ba­mo uprav­lja­ti ve­li­kim no­vim di­gi­tal­nim za­jed­ni­ca­ma ko­je omo­gu­ća­va in­ter­net. Plat­for­me po­put Fa­ce­bo­oka mo­ra­ju ra­di­ti kom­pro­mi­se u ve­zi s druš­tve­nim vri­jed­nos­ti­ma – po­put slo­bod­nog iz­ra­ža­va­nja i si­gur­nos­ti ili iz­me­đu pri­vat­nos­ti i pro­vo­đe­nja za­ko­na, ili iz­me­đu stva­ra­nja otvo­re­nih sus­ta­va i za­klju­ča­va­nja po­da­ta­ka i pris­tu­pa. Pos­to­je dva na­či­na rje­ša­va­nja tog pi­ta­nja. Jedan je da vla­de do­ne­su jas­na pra­vi­la, a dru­gi je da se us­pos­ta­vi na­čin da za­jed­ni­ce sa­me uprav­lja­ju so­bom. Pri­mjer je neo­vis­nog uprav­lja­nja Nad­zor­ni od­bor ko­ji stva­ra­mo u Fa­ce­bo­oku. Od­lu­ke o sa­dr­ža­ju s ko­ji­ma se ko­ris­ni­ci ne sla­žu mo­ći će pri­ja­vi­ti neo­vis­nom od­bo­ru ko­ji će ima­ti ko­nač­nu od­lu­ku o to­me je li ne­što do­pu­šte­no. Za­la­gat ću se za taj mo­del uprav­lja­nja i, ako us­pi­jem, mo­gao bih pos­ta­vi­ti mo­del svim mrež­nim za­jed­ni­ca­ma, tvr­di Zuc­ker­berg.