Pobjednica Jamala: Ako pjevate o istini, to zaista može dotaknuti ljude

Teška prevara od pobjede. Ne želim ulazit u to je li pjesma dobra ili ne, ali političke teme su zabranjene na eurosongu. Zanimljivo je i da su u Srbiji, Ukrajni, Izraelu i UK gledatelji dali najviše glasova Rusiji, dok je stručni žiri u istim zemljama dao najviše bodova Ukrajni, a Rusiji nula. Smješno.

Pjesma nije loša,ali politika nema što tražiti na paradi kiča:)))))

OVO JE PRAVA ISTINA O DŽAMALI, KOJU JE ONA PREĆUTALA: Roditelji joj žive na Krimu................Zašto pobednik Evrovizije Suzana Džamaladinova (Džamala) ne voli da priča o svojoj porodici i zašto su njeni glatko odbili da se presele u Kijev? Ona kaže da njen otac ne želi da napusti njihovu kuću u ekskluzivnom selu Malorečenskoje, blizu Alušte: „Mi smo jedna od prvih porodica krimskih Tatara, koja je kupila kuću na Krimu. Moja mama je podučava klavir, a moj tata je dirigent. Ali, kada je shvatio da od muzike neće moći da izdržava porodicu, počeo je da se bavi uzgojem voća i povrća. Imamo tamo veliku baštu – smokve, lotos, nar..” „Pokušala sam da ubedim roditelje da odu odande, ali oni ne žele. Izgradili su kuću i bave se baštom i onda ja tražim da oni od svega toga odustanu. Oni su, naravno, i dalje na Krimu. Svi moji pokušaji su bili bez uspeha. Mama ne bi da tamo stavi tatu, tata ne bi da ostavi dedu..Teško je i bolno. Razumem zašto neće da odu, u njihovoj bašti rastu smokve, lotos, nar. Ta kuća se ne može tek tak napustiti. Oni se čak i ne plaše da umru, koliko god to zvučalo zastrašujuće, ali odbijaju da napuste kuću.“ Ako bismo da budemo blagi, Džamala je licemer. Nikome iz njene porodice ne preti smrtna opasnost. Naprotiv, njenoj porodici dobro ide. Cela familija ovog “ukrajinskog patriote” je primila rusko državljanstvo i prilično je srećna u životu. Štaviše, kolektivno im je dodeljena takozvana “Putinova pomoć” za oporavak i sada dobijaju ludačke popuste od 50% na potrošenu struju, vodu i gas, a mogu da idu besplatno u odmarališta. Jedini problem koji Džamalini roditelji imaju je njihov sused Tatar, koji je Džamalinog oca pitao: „Zašto je tvoja ćerka odlučila da peva ovakvu pesmu?” „To je sve na pijačnom nivou”, kaže Suzana, „Ja im kažem da ne obraćaju pažnju.” Iako je licemerna ćerka pevala šta je pevala, niko ne baca granate i Molotovljeve koktele na kuću njenih roditelja. Na Krimu žive normalni ljudi, to nije Majdan i Krimljani ne pate od oštećenja mozga. Do pre nekoliko godina, Banderina blokada je pogodila pevačicinu porodicu. Kako ona kaže, njen otac je pre bio spreman da kuću ugreva drvetom, nego da napusti rodni Krim. Ali, danas su svi ukrajinski seljaci pozvani da se greju đubretom. Nakon što su ostali pod “ruskom okupacijom”, Džamaladinov stariji nije predodređen na ovakav ishod, kao ukrajinski seljaci. Ali bez obzira na sve činjenice, “nova evropska zvezda” ponovo izmišlja. Govori o dugotrajnom nestanku struje, grejanju na drva i ugalj, i o totalnom nedostatku komunikacije. Kaže da je na Krimu “jedini problem komunikacija: „To je teško. A mami stvarno nedostajem. Kada se sretnemo, ona plače. Ali, na sreću, ona me stalno posećuje. Inače, pomaže mojoj sestri oko dece i održava veliku kuću, pa onda ja pokušavam da joj pomognem da se odmori i zabavljam je. Mi smo kao dve drugarice, mnogo šetamo, idemo u bioskop i kupovinu.” 343BC26100000578-3592863-Split_Jamala_pictured_second_right_with_her_mother_Galina_father-a-81_1463410093577Niko na Krimu ne sprečava ljude da komuniciraju. Pevačica tvrdi da je rođake mogla da vidi nakon energetske blokade poluostrva. Međutim, iz nekog razloga, odbila je da prokomentariše sadašnju situaciju na južnoj obali. Jer da nije odbila da govori, morala bi da kaže da je poluostrvo puno ruskih građana koji su došli na odmor, a onda bi bilo neophodno to uporediti sa dobrobiti starijih ljudi na Krimu, sa noćnim morama ukrajinske svakodnevice. Evo još jednog Džamalinog “otkrića”: „Tata mi svake jeseni i zime šalje u Kijev smokve, lotos i nar iz naše bašte. Ali sada na takozvanoj granici mora da podmiti čuvare, pa im tako ostavlja gajbice pune voća. Uvek mi o tome govori sa suzama u očima, jer je to voće bilo za mene. A onda mu ja kažem da jeste to malo, ali da je važno da je dozvoljen transport. Mi uživamo u malim stvarima, što bi trebalo da bude norma za sve.” Potrebno je ovde dodati činjenicu da starog Tatara pljačkaju ukrajinski graničari, zadržavaju jednu kutiju za sebe, a ostatak kontejnera šalju u Kijev preko “Porošenko-islamističke” blokade. Ipak Džamalina porodica ima vrlo određeni razlog da mrzi rusku administraciju. Klan Džamaladinovih je iznenada izgubio nelegalnu kafanu na obali. Kao i druge institucije Medžlisa, njihova kafana nije ispunjavala nikakve sanitarne standarde, radila je bez plaćanja poreza i zato je zatvorena. Kaže se da ponekad nije potreban komentar nakon nekih izjava: „Sada nova vlada koristi nehumane metode i želi da “ugospodi” obalu. Srušili su sve kafiće i restorane u priobalnom pojasu. Došao je traktor i sravnio sve u šta su ljudi ulagali godinama. Svi oni koji su mislili da će živeti od turizma, ostali su bez toga.” „Ja sam se, na primer, školovala upravo zahvaljujući ovoj vladi. Da nije bilo njih, moja sestra i ja nikada ne bismo mogle da odemo na konzervatorijum.” Džamalina sestra Evelin se udala za državljanina Turske i ne živi niti na Krimu, niti u Ukrajini, već u Carigradu.