Ćiro Špaci: Nisam ti ja Mika, Pera, Laza

Stanko Poklepović se izvalio u naslonjač podno Zlatne lisice, lagano pijuckao pivo. Kad s balkona hotela Arena poznati glas.

- Eeeej, tu si. Evo me, silazim odmah - mahao je Ćiro Blažević svom kolegi Stanku Poklepoviću.

U minutu se Ćiro sjurio s trećeg kata. I nacrtao ispred Poklepovića. Bio je to prijateljski susret par sati prije utakmice u kojoj se Poklepovićev Hajduk sučelio Blaževićevom Shangaiu.

- Nije valjda da mi stavljaš drugu momčad, već su mi javili - oštrim će glasom Ćiro.

No, Poklepović se nije dao.

- Šta je tebi, kakva druga momčad. Ja imam dvadeset standardnih igrača. To ti je moderno slaganje momčadi - objašnjavao je Špaco.

Ćiro se slatko nasmijao.

- Ma, vidi ti njega. Šta ti misliš da sam ti ja Mika, Pera, Laza - ispalio je Ćiro jednu od svojih fraza.

I onda malo bocnuo Špacu.

- Čuo sam da igraš bunker.

Imao je Poklepović spreman odgovor.

- Ja bunker? Jesi vidio kako su mi to prišili. A ja igram na kontranapade i stojim u čeki. Znaš li ti što je čeka - pitanjem je uzvratio Poklepović.

Ali, i Ćiro je snalažljiv.

- A ja mislio bunker - reče Blažević i nastavi hvaliti Poklepovića.

- Ajde, ajde. A jesi dobar trener, ti si otvorio puteve u Aziji.

Špaco je kimnuo glavom.

- A je, bio sam tamo. U Iranu, i to prije tebe.

Bio je to pravi prijateljski susret. Obojica su se složili da među njima nikad nije bilo zlobe.

- Zašto pišu da smo se pomirili, a nismo se nikad svadili - pitao ga je Ćiro.

A Špaco je odgovorio.

- Ja volim govoriti direktno, a ti si na jeziku lagodan, uvijek im sviraš neku melodiju.

Kraj je pripao Ćiri.

- Ja lagodan? Znam i ja dreknuti.

Pričali su Špaco i Ćiro još dugo, nešto šaputali jedan drugome na uho. Bio je to baš ugodan susret u Sloveniji...