U pola pet, poslijepodne, naravno, Ivano Balić (31) odjeven u trenirku polako se došetao u Kutiju šibica. Rekao bi čovjek da mu je "neka tlaka", a samo sat kasnije, poput zvrka, jurio je terenom.
– Izvan terena sam miran, staložen, sve polako. A na terenu izađe na vidjelo moja druga strana, tu se ispušem – kaže najbolji rukometaš svijeta.
U čemu uživate izvan terena?
– Imam malo slobodnog vremena i najviše ga provodim sa sinom Dinom, to mi je najveći gušt. Kad završim karijeru, imat ću vremena raditi što me volja. Karijera još nije pri kraju pa ću još malo odgoditi guštanje.
Sin je bio glavni razlog da prihvatite Zagrebovu ponudu. A na stolu je tada bila i daleko bogatija Löwenova.
– Iskreno, svake godine imam svakakvih ponuda. Imao sam ih i u Pamploni, ali bilo mi je dobro. A u Zagrebu je Dino pa me ponude ne zanimaju.
Rijetko se čuje s Červarom
Svojedobno ste rekli da se nećete šišati dok ne osvojite Ligu prvaka.
– Nije to bila zafrkancija. I mislim da se neću nikad ošišati, ha ha...
S trenerima Kljaićem, Obrvanom, Jelčićem i Golužom bili ste i suigrač. Koliko se promijenio vaš odnos s njima u novim ulogama?
– Ne puno. Uvijek sam poštovao starije, a oni znaju kakav sam.
Čujete li se s Červarom?
– Ne baš. Rijetko. Nismo se mi ni prije baš često čuli telefonom.
Sada mrzi putovanja
Što vam najteže pada u poslu: pripreme, karantene, suci...?
– Sada putovanja. Mrzim ući u autobus i na pola sata.
Znamo već, volite košarku i hokej.
– Da, gledao sam i Cibonu, Zagreb i Cedevitu. Odem i na hokej, super je ozračje.
Vaš otac i majka igrali su rukomet, vi ste rukometaš, hoće li sin u sport?
– Sam će odlučiti. Trenirao je te-kvon-do, sada trenira u vučićima.
Rukomet?
– Ide na utakmice, nadam se da ga neće izabrati, ja mu mogu reći da ima puno boljih sportova. Volio bih da bude sretan pa makar čistio ulice.
Cijelu priču pročitajte u novom broju sportskog tjednika Max.
Volio bih da bude sretan,makar čistio ulice-svaka čast legendo,,to je najbolje što otac može poželit svojoj djeci.