Sita, rešeta, žene oko mene, žene, nemojte gledati mene, gledajte robu, da prodati mogu - marketinški je slogan srednjovjekovnog kmeta Štefa Čižmaka, koji se nikako ne može načekati da počne Renesansni festival na koprivničkim bedemima (od 29. kolovoza do 2. rujna) i da opet pozdravi kralja te da prodaje svoju robu putnicima namjernicima.
Napredni kmetovi
- Jesu tu nameti, ali kralj nas često pomiluje. Ako je familija dobra prema njemu, onda je i on prema nama. Zna nam smanjiti poreze, ali bilo bi još bolje da ih ni nema - veli Štef, poznati koprivnički kmet i u par rečenica predstavlja svoju porodicu.
- Mi smo jedna vrijedna, napredna, brojna kmetska familija. Bavimo se obradom zemlje, uzgajamo raž, žito za pečenje kruha, a ječam za hranjenje svinja, gusaka i kokoši. To je sve za potrebe naše vojske mušketira i haramija. Osim zemljom, bavimo se uzgojem voćki, a delamo i gorice. Glava obitelji, japa, bavi se pčelarstvom jer su čmele najbolja obrana pri napadu protivničke konjice. Med koristimo za razne potrebe. Ja žgem žganicu od kopriva i raznog voća. Žganica je lek za masiranje, ali je i odličan afrodizijak. Pomiješano s medom je okrjepa za nas i našu vojsku. Žganica pripremljena na poseban način, nemrem reči koji, otrov je za naše neprijatelje koji su tu blizu, pri Virovitici - priča kmet i otkriva da se njegov sin bavi i izradom sita.
S koljena na koljeno
- Sitarstvo se prenosi s koljena na koljeno jer je deda bil poznati sitar, a njegov brat je bil sotlar koji je delal opremu za konje. Unuk je još mali, ali sigurno bude visok kao i deda, a zanimaju ga razne vojne opreme pa hoće biti mušketir - ne \"gasi\" se Štef, ali za razliku od mnogih srednjovjekovnih tipova sipa samo riječi hvale na račun ljepšeg spola.
- Žene pripremaju razna jela i peku kolače, a to je sve od kopriva. Kak se veli, rade babske poslove, no jako su vredne - priča Štef, ne žalivši se na svoj život.
- Kao kmet imam svakojake poslove. Imam razne životinje imam za hranjenje, za naše mušketire i haramije, našu vojsku. Zapravo, sve teške fizičke poslove koje obavlja kmetska familija. No, nije mi teško, to se sve radi iz ljubavi. Ako radimo, normalnije i živimo. To što sve mi delamo je dobar posel i dobro živimo, ponajviše zahvaljujući koprivama kojih ima oko nas u velikim količinama. Zato se i naš grad zove Koprivnica - rekao je Štef i pozvao ljude da ne propuste festival jer će biti više nego zanimljivo.
- Ako želite vidjeti kak je nekad bilo, nemrete a da ne dojdete - veli kmet.