Bila je to ljubav na prvi pogled, reći će Zagrepčanka Tamara Premužić na pitanje kako su se odlučili udomiti kujicu Lejlu. Zapravo, ideja o udomljavanju nastala je i prije nego što su je vidjeli. Htjeli su da njihova petogodišnja kujica Luna ima i pseće društvo, uz četiri mačke koje su nakon boravka na ulici u njihovoj kući na Borovju pronašle dom.
– Javili smo se volonterima s Farmice iz Našica, htjeli smo od njih udomiti jedno štene. I onda je nekako sve krenulo. Bilo je to vrlo udomljivo štene i činilo nam se pomalo nepravedno ne pružiti dom nekome tko ima manje šanse da ga pronađe. Pitala sam ih zato imaju li psa koji je neudomljiv, za koga nitko ne pita. Rekli su nam da imaju mladu kujicu koja nema jednu nogu. Poslali su nam Lejlinu fotografiju. I to je bilo to – prisjeća se gospođa Tamara.
Dogovorili su se s volonterima da će doći upoznati Lejlu, ali znali su i prije nego što su krenuli kako će to završiti, kaže nam. Suprug Tomislav, kujica Luna i ona stigli su na Farmicu na službeno upoznavanje, a već istog dana Lejla se preselila u Zagreb. Kod kuće su je dočekali dvanaestogodišnji Filip, osmogodišnji Jakov i šestogodišnji Ivan. I, naravno, mace Slavko, Micika, Đuka i Peni.
– Bilo je jako veselo kad je stigla, Lejla obožava djecu i isti tren su svi zajedno trčali po kući. Zapravo, stalno je kod nas veselo jer je Lejla jedna jako vesela kujica. Voli trčati, igrati se, u šetnjama je super. Imamo jako malo dvorište pa obvezno dva puta dnevno idemo u šetnju – priča nam gospođa Tamara. Kaže kako Lejla vjerojatno i ne zna da nema jednu nogu, to primijete samo ljudi. I premda prva reakcija bude: ‘Joj, pa ona nema jednu nogicu’, svi koji su je upoznali uglavnom su pozitivni i pozdravljaju njihovu odluku o udomljavanju.
– Lejla zaista nema nikakvih problema s time, osim kad jede. Malo joj je nezgodno stajati, ali brzo se snašla pa jede u ležećem položaju. Riješit ćemo i to, nabavit ćemo joj stalak za zdjelicu – objašnjava nam gospođa Tamara. Dodaje da se Luna i Lejla jako dobro slažu, a još bolje se Lejla slaže sa sedmomjesečnim mačkom Đukom s kojim se najčešće igra.
U svom novom domu Lejla je nešto manje od dva mjeseca, u studenome je imala godinu dana. Na Farmicu je stigla kad je imala samo tri mjeseca. Zbog njezina hendikepa vjerojatno je i ostavljena.
– Pronađena je u jednom selu u blizini Našica. Prednja desna šapica bila joj je deformirana od rođenja. Nikakve udlage nisu pomagale, samo bi dodatno pogoršale stanje i inficirale rane. Veterinari su nakon dogovora potvrdili da je najbolja opcija amputacija noge – kaže nam Ivana Varkonji, voditeljica Farmice. Lejla je osvajala sve koji su je upoznali, dodaje. I veterinari su bili oduševljeni, odmah nakon operacije bila je vesela i svima je dijelila puse.
Tamara Premužić kaže da nisu požalili što su udomili Lejlu. Sretni su jer je udomljeno i štene zbog kojeg su se javili Farmici. A Lejlu u budućnosti čekaju novi izazovi, trebala bi postati model za izradu proteze.
– Još nije sve do kraja dogovoreno, ali ako se planovi ostvare Lejla će biti model jednoj studentici koja želi raditi proteze za pse bez noge – objašnjava nam gospođa Tamara.
Dvanaestogodišnji Filip kaže nam da Lejli nimalo ne smeta što ima samo tri noge, voli se igrati i savršen je pas. Potvrđuju to i njegovi prijatelji iz škole, koji kažu da im svaka čast što su je udomili. A Filip svima poručuje:
– Tko može psu pružiti sve što mu treba, a želi ga udomiti, trebao bi udomiti životinju kao što je Lejla!