“Molim vas, nemojte nas osuđivati, radili smo u nuklearki, moji su kolege još tamo. Molim vas, molim, nemojte nas kriviti.”
Dio je to upisa na blogu 22-godišnje Japanke, zaposlenice drugog postrojenja NE Fukushima. Tekst je, nakon napada čitatelja, povukla, no prije toga ga je druga blogerica uspjela spasiti te prevesti na engleski. Iz poštovanja joj je izostavila ime.
– Jutros su me prisilili da napustim elektranu. Sad sam u obitelji. Barem ti možeš biti na sigurnom, rekli su mi. Otišla sam iz elektrane u suzama – piše te nastavlja:
– Znam da nas i našu kompaniju TEPCO sada napadaju sa svih strana, ali nismo pobjegli od radijacije, ostali smo, riskirali živote. Jako, jako mi je žao. Moj je mladić još tamo.
Djevojka opisuje razdoblje otkako su primili upozorenje o tsunamiju, ali i poslije udara.
– Radili smo pod uzbunom, u mraku, tik uz more, spremni umrijeti... Sustav za hlađenje je otišao, ali očajnički smo ga pokušavali popraviti. Nismo pobjegli. Da jesmo, bilo bi kao u prvoj elektrani. Bili smo iscrpljeni, jedva smo hodali. Šteta od tsunamija bila je veća nego što smo mogli i zamisliti. Da je udario potres, ne bi se dogodilo ništa strašno, ne bi bilo štete, ali taj tsunami...
Oprostite što smo vam nanijeli strah. Kruže svakakve informacije, znam da se bojite. Vjerujte, šanse da vas zahvati radijacija jako su male. Ostanite izvan zona radijacije, ne izlazite vani. Moji kolege i moj mladić još su kraj nuklearke i rade. Njih će pogoditi radijacija. Ne boje se smrti – pisala je te ponovno apelirala:
– Oprostite nam.
Molimo se za Japan ° ° ° ° ° ° ° ° ° ° ° ° ° ° http://www.ikikata.se/wp-content/uploads/2011/03/weprayfor-610x610.jpg