Putin ništa ne zaboravlja i nema šanse da ga netko prevede žednog preko vode. U trenucima kada su europski i američki politički vođe stajali na pozornici na Majdanu i pobunjenim Ukrajincima davali podršku, Putin im je jasno poručio da se u to ne miješaju zato što je to ruska zona interesa i zato što ne znaju što zapravo rade. Sve bi prošlo dobro i u redu da je Zapad ozbiljno shvatio Putina, da je i Ukrajinu shvatio ozbiljno, odnosno da joj je dao svu potrebnu podršku, što uključuje političku podršku, izdvajanje golemih sredstava za sprečavanje ukrajinskog bankrota, ozbiljnu i izuzetno veliku podršku u naoružanju i u izobrazbi ukrajinske vojske...
Zapad je zapravo trebao shvati da Majdan nije pozornica u dječjem vrtiću na kojoj se vježba nekakva demokracija, a zatim okupljena dječica odlaze kući sretna i zadovoljna što su se uspješno igrala demokracije, već povijesna prekretnica koja određuje sudbinu i budućnost jednog naroda. Osnovna nevolja je u tome što je Putin tu priču shvatio okrutno ozbiljno, toliko da je još uvijek spreman ići do kraja.
Stoga nije nimalo čudno da je on, u intervjuu jednom egipatskom listu (!), otvoreno kazao kako je Zapad kriv za krizu i sukobe u Ukrajini, kako nije poštovao dogovor da neće imati pretenzije da NATO širi dalje na istok, odnosno na Ukrajinu i kako je neke zemlje prisilio da zauzmu stranu i da odluče jesu li uz Rusiju ili uz EU.
Kada se sve ovo uzme u obzir, postaje vrlo jasno da Putin ustraje u tome da onaj tko je kriv za trenutačnu situaciju mora dati većinu ustupaka želi li zaista da dođe mira. Ako je to u ovome trenutku moguće.
Možda su Hollande i Merkelova dijelom bili svjesni te velike pogreške. Možda su shvatili da Putina boli briga za zapadne sankcije i da Rusija itekako može ponijeti njihov teret zato što ima zaliha, ali i zato što je zaduženje države zapravo minimalno. Možda su shvatili da su te sankcije bumerang koji neće pokositi Putina i Rusiju, nego će se vratiti u Europu i nanijeti štetu europskim gospodarstvima. Oni su u svakom slučaju shvatili da bi ozbiljniji rat u susjednoj avliji mogao donijeti još više nevolja.
Iako je njihov pohod na Kijev i Moskvu na početku izgledao kao pohod velikih mirotvoraca koji donose ozbiljnu i sveobuhvatnu ponudu koja će odgovarati svima koji iskreno žele mir, balon se brzo ispuhao. Ponajprije zato što Putin točno zna što želi dobiti, ali uza sve to želi da Merkel i Hollande priznaju tko je tu kriv i tko treba činiti ustupke. Ponuda da NATO neće primiti Ukrajinu u svoje okrilje nije bila dovoljna.
Ruski obavještajni kanali još u četvrtak pustili su "balon" da je jedna od točaka plana Merkel-Hollande vrlo visok stupanj autonomije za istočnu Ukrajinu, i to na puno većem teritoriju od onoga koji trenutno drže proruski separatisti. To je minimum ispod kojega Putin ne želi ići, ali i rješenje koje bi mu moglo omogućiti da se ta autonomna oblast, istočna Ukrajina, na referendumu izjasni za odcjepljenje od Ukrajine i pripajanje majčici Rusiji. Nešto poput Daytonskog sporazuma prihvatio bi objeručke.
Dan nakon razgovora s Putinom Merkelova je izrekla istinu koju je netom spoznala, a ta je da Zapad u Ukrajinu može poslati sve zamislivo oružje, ali da to Putina neće impresionirati. On već dulje vrijeme zna da, dođe li do vojnog rješavanja krize, on ima apsolutnu prednost. Rusko oružje i ljudstvo već su na terenu, a Zapad je o dostavi oružja Ukrajini totalno podijeljen, i to na više razina. EU o tome ne žali ni čuti. Obama, Biden i Kerry bi ga rado dali, ali su u problemu zato što ih stišću republikanci koji vladaju Kongresom, a koji ga baš i ne bi dali ili bi ga dali samo za obrambene svrhe. Kada se sve to zbroji, čini se da je podjela te zemlje neizbježna, odnosno da je jedini način da se zaustavi nešto puno ozbiljnije.
Ono što će od Ukrajine nakon toga ostati bit će "ostaci ostataka" koji će biti u bankrotu. Hoće li Zapad prigrliti tog "ranjenika" i pomoći mu da ne izdahne?
>>Obama: Možda pošaljemo oružje Ukrajini ako diplomacija propadne
>>Dva sata od Zagreba: Agresija koja je plagijat one koju smo proživjeli, samo puno opasnija
krim je završena priča ....................STRUČNJACI najveće nemačke marketinške kompanije GfK sproveli su anketu među stanovnicima Krima, naručenu od strane kijevskih vlasti, s ciljem da saznaju da li oni zaista žele da žive u Rusiji. Rezultati su bili toliko ošamućujući za naručioce, da se trude da ih ne objavljuju. Anketa je, naime, pokazala da 82 odsto stanovnika Krima potpuno podržava ujedinjenje poluostrva sa Rusijom. Pri tom, 11 odsto ispitanika više podržava nego što ne podržava ujedinjenje, a samo četiri odsto je protiv. Pri tom, polovina stanovnika poluostrva tvrdi da se njihovo materijalno stanje u poslednjih godinu dana poboljšalo (od toga 21 odsto tvrdi – značajno), kod 35 odsto ispitanika se nije promenilo, a kod 13 odsto se pogoršalo. Osim toga, 80 odsto Krimljana ne veruje navodima ukrajinskih medija (od toga 45 odsto – totalno), a veruje im samo pet odsto stanovnika poluostrva. Ukrajinska javnost je pre godinu dana zasipana sasvim drugačijim tvrdljama i prognozama:........... · Krim ne želi u Rusiju;-------------- ·Krim će umreti od gladi;............. · Krim će zažaliti i tražiće da se vrati nazad već kroz godinu dana.......... Zanimljivo je da se rezultati ankete gotovo potpuno poklapaju sa rezultatima prošlogodišnjeg referenduma o ujedinjenju sa Rusijom. Tada je za prisajedinjenje glasalo 96,6 odsto stanovnika Krima.