Prije nego što su poletjeli, popili smo kavu u kafiću na Peščenici. Rekli su mi, Edo, ‘ajde i ti s nama, ali nisam mogao, jer morao sam pokupiti unučicu. Oni su otišli na aerodrom i u 15 sati poletjeli – rekao je Edvard Mazej, padobranac i jedriličar koji se posljednji pozdravio sa svojim kolegama.
Ne zna zašto su četvorica pilota odlučila odletjeti u Zadar, no kako pretpostavlja, za nesreću su krivi vremenski uvjeti.
– Taj je Velebit opasan zbog miješanja kontinentalne i mediteranske klime i treba jako paziti – rekao je Mazej.
Riječi hvale za četvoricu nestalih pilota ima i pilot Milan Fjaka Lelas.
– Kad sam čuo da su nestali s radara, sledio sam se. Kako se to njima moglo dogoditi? – pita se Lelas.
Kaže da sa Sašom nikada nije letio, ali on je letio u svemu.
– Taj je Miljac, Miljenko Bartolić, legenda! Bio je pravi, za avijaciju za koju je živio bojim se da je na kraju doista i položio život. S njim sam puno letio i puno se družio. Obučavao je naše dečke, vojne pilote iz bivše vojske na zračnom traktoru. Radili smo to na aerodromu Split. Gerda sam površno poznavao. Možda su nestali s radarskog ekrana, ali nikada neće nestati iz naših srca – tužnim glasom rekao je Milan Fjaka Lelas. On je za svoje kolege napisao i kratku priču “ Nestao s radara”.