Vjerujmo Jaci! Zaustavila je vrijeme, i krizu će zaustaviti

Jes, jes, šur, ju mast go, kako se kaže, jebem mu, gerade aus! Jes, jes, gerade, gerade. Den trn left end der ju ar – Glava je bio na usluzi mladom paru turistički pristiglom od tko zna kuda. Gledali su ga zabezeknuto.
 
– Kaj misliš jesu skužili? – okrenuo se prema meni. Sa sigurne udaljenosti promatrao sam tren njega, tren njih, i baš sam si nekako guštao.
 
– Sto posto. Pa vidiš kako te bistro gledaju. Kaj su uopće tražili – smijuljio sam se.
 
– Kolko se meni čini pitali su za autobusni. Ili za neke spomenike, kaj ja znam. Valjda će već naći – slegnuo je ramenima. Turisti su se nemoćno ogledavali, nasukani u plitkom mulju Glavina englesko-njemačkog gemišta, i nisu znali što početi. Izgubljeni u prijevodu. Doslovno. Copollina mala ovdje bi trebala snimiti nastavak svog filma. Glava bi ih najradije šutnuo samo da se maknu i pokrenu, da ne ispadne papak koji ne zna strane jezike, preglup da nauči par fraza kojima će strendžere uputiti do neke od predvidljivih destinacija, idiot koji ne zna ispasti simpatičan u običnoj, svakodnevnoj situaciji. Bilo bi preblesavo u takvoj situaciji pokazati da nisi u stanju papagajski pokupiti par pojmova. Al što ćete.
 
– Glava, izgleda da si imao tifus pa nisi baš tih dana išao u školu kad ste učili jezike – nisam izdržao.
 
– Popuši mi, ko da se ti kaj kužiš! Uostalom, mogao si im ti objasniti, a ne se ovako kurvinski smucati sa strane. Znaš samo zajebavati – razljutio sam ga žestoko.
 
– Dobro, dobro, kaj si odmah engri, nije to tvoj level. Ti si ipak, kaj vele u Zagorju, fon oben, ne. Moj aprouč je bio možda malo rong, ali ni tvoj engl nije bio baš jasan. Agri? – mogao sam komotno u hrvatsku Vladu.
 
– Stvarno si konj. Samo sam ljudima htio pomoći i kaj?! Nisam govorio engleski još od škole i sad zbog toga trebam fasovati – Glava je zvučao tužno. Možda je i moj engl bio malo kriv.
 
– Jebi ga, Glava, šalim se. Osim toga, nije bed, kaj bi onda premijerka trebala reći – tješio sam ga.
 
– Tebe smo čuli nas troje, a Jacu ihaaj. I vidiš, njoj nije neugodno, a zakaj bi joj i bilo. Žena se trudi, spontana je, daje sve od sebe, izlazi pred strance a da nema pojma o stranim jezicima, i nije je sram. A jel ti znaš zašto je nije sram? Zato što to sve radi za Hrvatsku. Da, da, Glava. U interesu ove države nije sramota ispasti neobrazovan. Ako to zahtijeva trenutak, onda je i ta žrtva čast za dobrobit svih nas. I znaš kaj, tek nakon toga sam joj počeo vjerovati. Do sada sam bio skeptičan, ali kad vidim da je spremna na sve, vjerujem da je kadra voditi ovu zemlju. Zaustavila je vrijeme, pa će zaustaviti i krizu – bio sam ozbiljan.
 
– Kak to misliš zaustavila je vrijeme? –
 
– Pa ono “dej after jesterdej”. To ti je gotovo ko vremeplov. “Bek tu fjučr” ili “Matriks”. Ne znaš vremenski kad i gdje što točno počinje – poučio sam ga.
 
– Aha, Jadranka rilouded – skužio je i smijao se – samo da ne bude Sanader rilouded.
 
– Jebiga, bilo je “al bi bak”, pa mu nije prošlo. Možda na kraju bude “redempšon in Šuošenk”, ha.
 
– Kaj to znači? – pitao je Glava.
 
– To znači da “desperet hausvajfs” i “oušn 15” nisu u politici.