Jedna, deset, stotinu njih... Svaki korak po njima korak je po starom Zagrebu... Koliko vrijede? Neprocjenjive su jer korijeni Zagreba s dva brijega uvjetovali su gradnju – stuba, prolaza, klanaca.
Kakva šteta da ih ne znamo iskoristiti dok druge metropole čuvaju i njeguju sve “priče” uskih prolaza, hvale se njima u vodičima, prezentiraju ih kao svoje simbole, a mi smo svoje zaboravili.
Nisu naše stube, ma ni jedne od njih – Zakmardijeve, Tepečićev klanac, Male stube, Dvoranski prečac, Tomićeva, Kapucinske, Mlinske, Aleksandrove – opasne, samo zapuštene.
Čekaju neka bolja vremena ili uvrštenje u planove malih komunalnih akcija u kojima se predvidi iznos za uređenje i prvim rebalansom izbriše. Tako mi to radimo... Mi ih, iako su u gradu, radije sakrijemo, išaramo grafitima i zaboravimo.
Same stube i ne izgledaju tako oronulo koliko doista ruzno izgleda ispucali asfalt i beton rezan pa krpan asfaltom gore na Srossmayerivom setalistu.Gore da je posloziti kocke kao u Mesnickoj.