'S ljubavlju, Agramu i tebi'

"Agramu i tebi najljepši pozdrav..."

Samo to. Ispisano na poleđini razglednice izvučene iz prahistorijskog kovčega slučajnog kolekcionara koji je već odavno nekamo otišao. Sasvim sigurno s ovoga svijeta. 

Slova su, za razliku od razglednice, nova. Bez potpisa.

Ali njezina. Tu nema dvojbe. 

Samo je ta bezobraznica pisala tako površno, a tako pronicljivo. Znala me, baš kao onu šećernu vatu, razvući pa progutati baš onda kada bih se svima zakleo da mi više ništa ne vrijedi…

– Ma ni koliko je crno pod noktom – složio bih tu laž da bude jasno kako za nju više ne marim. A onda bih u jednom trenutku, dok nitko ne gleda, bacio pogled na svoje prste. Nema crnog pod noktom, pomislio bih i osjetio olakšanje... 

Eto je danas, podmuklo i polako u mom Agramu. S razglednicom i pozdravima kao da je to nešto što sam želio ili nedajbože čekao. 

"Gdje li ju je samo pronašla? I to onu Gruss razglednicu. Očekuje li odgovor?" stotinu mi je pitanja tutnjalo glavom zbog komada kartona koji sam imao u rukama. Znao sam, nije to ni prva, ni zadnja zagrebačka razglednica... 

– Recite mi, molim vas, da nije posljednja – tom sam molbom zaustavljao prolaznike dok sam se nekoliko sati nakon dobivenog podmuklog kartona klatario niz Radićevu pokušavajući za sobom kao pristojan gost zatvoriti Krolina vrata.

– Dobri stari Krolo – mrmljao sam.

Mrmljali su i ljudi: – Opet je pijan. Čuo sam to. 

Nisam ponovno pijan, sada sam lud. Jednostavno izluđen njezinom perfidnošću, jednostavnošću, ludošću... njom.

– Prokletnice, vidi, već je jutro u Agramu – govorio sam gledajući u razglednicu. – A ludi se jutrom skriju... Valjda!

Neću na klupu na kojoj smo se sastajali. Ja ću uz platane, znam, alergična si na njih pa im se ne možeš približiti. A ako se baš pitaš gdje sam, znam ludost je, ali ja sam u platani. Da, u platani!

Ako me poželiš potražiti, nalazim se u onoj jednoj jedinoj bolesnoj platani koja je na ulazu u park u kojem smo se katkada znali loviti. 

Na Zrinjevcu, prokletnice. Rupa je u drvetu dovoljna da podnese mene i tvoju razglednicu. I to u onom drvetu pokraj Medulićeve biste. Zaviri!

Tamo sam ti ostavio odgovor na razglednicu. Zapravo, tamo sam ti, dok nitko ne gleda i dok ne glumim heroja, ostavio sebe!

"S ljubavlju, Agramu i tebi, najljepši pozdravi"

>> Na Gornjem gradu vlada klaustrofobija ljubavi? Ne, već oholost i cinizam..