Jesu li brze blagajne zaista brze? Na to smo pitanje pokušali naći odgovor usporedbom blagajnica i brzih blagajni u više zagrebačkih trgovina. Naravno, brzina na blagajni ovisi o više faktora – o brzini blagajnice ili blagajnika, broju artikala kod pojedinog kupca, broju kupaca u redu pred blagajnom te o brzini samog kupca koji artikle stavlja na traku, plaća račun te artikle sprema u vrećicu, no zato smo postupak kupnje ponavljali u više trgovina i s različitim kupcima u glavnoj ulozi. Najprije smo se oslonili na dobru "staru" blagajnicu, pazeći pri tome da u svakoj trgovini na blagajnu dođemo s podjednakim brojem artikala, konkretno 10 do 12.
U Lidlu smo s tom našom košaricom bili šesti na redu, pa smo svejedno pet minuta kasnije imali plaćene artikle u vrećici. U Konzumu ista stvar: ono što nam se činilo kao ozbiljan red (pet kupaca ispred nas, skoro svaki s dopola punim kolicima), blagajnica je raščistila u roku pet minuta. U Sparu i u Plodinama samo jedan kupac ispred nas, gotovo smo protrčali kroz blagajnu. U Kauflandu imaju pravilo da kupcu koji u redu čeka dulje od pet minuta (a da nisu sve blagajne otvorene) daju dva eura naknade pa je razumljivo da se ni tamo ne čeka dugo. Dakle, čekali smo maksimalnih pet minuta i to kad smo ispred sebe u redu pred blagajnom imali još šest kupaca.
VEZANI ČLANCI:
Okrenuli smo se potom prema brzim blagajnama raspoloživima u dvije trgovine. Obično na svakoj bude po jedan kupac, imali smo sreće pa smo na oba mjesta svaki put bili prvi u redu. Na brzoj blagajni kupac je taj koji skenira robu pa tu brzina uvelike ovisi o njegovu umijeću i snalažljivosti. Stoga smo brzu blagajnu testirali s jednim kupcem koji takve blagajne koristi kad god su na raspolaganju i drugim koji je za potrebe našeg teksta pred njih stao prvi put. Vremenska razlika (s jednakim brojem artikala) između iskusnog i neiskusnog kupca jest – jedna minuta. Ono što je iskusan kupac blagajnik odradio za tri minute, početniku je pošlo za rukom u četiri minute. Brže nije išlo jer valja pratiti upute blagajne, a one su detaljne. Proizvod jedan po jedan treba skenirati, odnosno treba mu skenirati barkod te ga odložiti na bočnu policu – vagu. Artikli se ne smiju spremati u vrećicu dok svi nisu skenirani i kupnja dovršena, pa tu ništa ne možete ubrzati ni ako vas je dvoje jer ovaj drugi ne može spremati svari u vrećicu dok prvi nije sve skenirao.
Potom valja blagajni "reći" jeste li uzeli vrećicu iz trgovine i koliko vrećica ste uzeli, imate li njihovu korisničku karticu, plaćate li gotovinom ili karticom. Kad to obavite, možete uzeti kupljene stvari. Valja napomenuti i da u svojoj košarici nismo imali nikakvo alkoholno piće. Da smo, primjerice, na brzu blagajnu došli s bocom vina na ekranu bi se ispisalo "molimo pričekajte asistenta" i djelatnik bi morao doći potvrditi da smo stariji od 18 godina. Jednako je s cigaretama. Uz nešto od toga u košarici, brzu blagajnu ne bismo prošli za manje od pet minuta iako smo bili prvi u redu, a toliko nam je za prolazak blagajne trebalo kad se blagajnica prije nas trebala izboriti s još šest kupaca. Dakle, nema do spretne blagajnice ili blagajnika. Brze blagajne koristan su dodatak za trenutke kad je na klasičnim blagajnama zaista velika gužva pa da se malo rastereti blagajnice i da kupci ne čekaju predugo. No, automatizacija u normalnim uvjetima kupcu (ipak) ne štedi vrijeme.
Zar nisu "brže blagajne" one što su ograničene na 10 artikala, s blagajnicom. Ili je to bilo davno nekad, i to samo u Konzumu ako se sjećam