39. priča: Stijepo Mijović Kočan: Zn’š ono kuž’š

Zela sam si ruksak, zn’š ono, tak, kuž’š, da idem doma, tjelesni je bio zadnji sat, a onda mi je on prišel i metnul mi ruku na rame, a drugom me zašlatal, onak, zn’š ono, kakti slučajno. Cure su se sve već bile oblekle i odišle, ja sam prije išla na ve-ce, tak moram često na ve-ce, doma stara ne grije, ode odma u krevet, doktorica mi veli da sam si sigurno prehladila mjehuur, da pazim na jajnike, da si oblečem toplije gaće, zn’š ono, sere! Kuž’š! Tada sam ga zviznula, ne prije! Najprije ruksakom koji sam si mela u ruki, jer popizdim kad me neko tak zašlata. To me podsjeeti na ono onda, kuž’š, to, to me uvijek podsjeeti!

Zn’š ono, kuž’š, dojde ti najednom, tak, da popizdiš, iznenada, ne znam kak! Zakaj!? Kurac, kaj sad ja znam zakaj! Ja pak tebe razmem kad mi spikaš da ti je pal mrak na oči, razmem te! Ali, nisi ga trebala nožem, jebeš ga, sad smo tu gdje jesmo i ti i ja, nemreš tu niš, kuž’š!

Ja njega, toga iz tjelesnog, nisam imala namjeru, niš, ali kad mi je stavil ruku tu, vak, tu ispod cice, onda sam, kuž’š, onda sam, zn’š ono, kak da ti veliim, da – i meni kak da je pal mrak na oči, niš ne znam kaj sam potlam delala. To su mi oni rekli, u policiji. Kaj je bilo, to!

Pa ovak! Da sam ga najprije ruksakom po tikvi, knjige su se rasteple, a ona da sam si s police zela uteg, baš mi je slučajno došel pod ruku, to sam tamo u policiji tak ja rekla, ne oni, oni su rekli da sam namjerno tako - i mlatnula sam ga, to jesam! Nije se tomu nadal, iznenadila sam ga! Od prve je opal. Ja sam ga onda zveknula nogom, on se već bil onesvestil. Ni knjige nisam pokuupila, samo sam odišla, zn’š ono, u bunilu, niš nisam bila svjesna, kuž’š, ni kak sam izišla s tjelesnog, ni iz škole, kuž’š, ni kak sam se našla doma, a navečer je k meni došla policija – jebate – ubojstvo u pokušaju i – evo, jebiga, kaj ja sad tu morem!?

Nee, vrnul se iz nesvesti, ali tek u bolnici, sva sreća, osvestil se, možda on i nije štel niš. Možda me htio samo malo pipnuti, tak kak frajeri delaju, kuž’š, predložit mi ševu, zn’š ono, mogla sam reći ne, ali jebešga, moje cice svakom zapinju za oko, pogle kolke su, stoput sam i’ htjela odsjeeći. Samo me uvaljuju u sranja. Pošizila sam onaj tren kad je napraavil taj pokret, zn’š ono, kuž’š – isto kak i moj stari, kad bi me uhvatil ispod cecki… Tak mi je to delal i onda, kuž’š! Pa, ono onda kad je stara nepreviđeno s posla došla doma i upala u sobu, kad je počelo generalno sranje. To ne mogu otrpjet! Nikad mi ne uspije.

Ma čuj, zn’š ono, odjednom ti dojde da bi sve poslala u materinu i sve i’ podavila, đubrad. A sve je to počelo baš od starog. Primitivac, divljaak, sad znam, ali, zn’š ono, kuž’š, nisam to kužila dok sam bila mala. Nisam ni mogla skužit, kaj ne!? Kaj dete zna, ni ja niš nis znala. Mislila sam da je to normaalno da mi ga stari pokazuje, da mu ga mazim, šlatam, navlaačim, ja sam se igrala, kuž’š. A kad me prvi put zašprical po faci, prepala sam se i stala plakat, a on me uzel u naručje “niš, niš, to tak je normaalno, ne boj se, dobra moja curica, ne brini, ne boj se, buš se naavčila”, i – jesam se bila naučila i navikla na sve to. On je često delal u noćnoj, a stara u fabriki prije podne, sami smo si doma bili, stari i ja. Tak je počelo.

Ma kaj ja znam kad, u vrtiću još! Kad bi on bil doma nisam išla u vrtić. A, do kada? Dok nisam išla u više razrede, dok nisam skužila, tak, od drugih cura, s televizije. I dok nisam upoznala Prukija. Ali i Pruki je bil divljaak. Dok sam se tak jednom ševila ž njim, on me pital od koga sam to tak dobro navčila, mislim pušit karu i to, a ja se nisam usudila reći. On me onda premlatil. Da sam kurva kak i njegova stara. Rekla sam to svom starom. Morala sam reći jer je stari videl, imala sam modrice i rasječenu donju usnu, ovak tu, tu, vid’š, još se malo vidi ožiljak tu, evo, vidi! Onda ga je stari steral dok je došel po mene, mislim Prukija, a Pruki je skupil svoje frendove pa su ga prebili, mog starog, navečer dok je išel na posel, đubre.

Starog mi je ipak žal! On me jedini voli, ali jebiga, to se ne tolerira, ne?! Kuž’š, zn’š ono, svi ga osuđuju da je svinja, ali on je to najmanje od svih. Iako jest gad. Ma svi su gadovi, gamad, đubrad. Svi!

Staroj, a – reći staroj, jebalo se staroj, kuž’š, jebalo se njoj! Ona je tek tada prijavila starog za silovanje i nasilje u obitelji, doktori su našli njegove sperme po mojim ceckima, to su napisali policiji, dobil je pet godina. Na sudu, da! Ja nis tamo išla.

Tek tada, kuž’š, tek tada ga je stara prijavila, a znala je, kuž’š, zn’š ono, znam da je znala jer nas je i prije jednom vidla, tak – mogla je skužit, ali nije. Prije se jebalo njoj, dovodila je noću doma frajere dok je stari delal, čula sam i’ kako dolaze kad sam ja tobože spavala, i nju kak stenje i svršaava u sobi do mene, sve se čuje, stan je mali, sve, zna’š ono, kuž’š, sve se čuje, jebiga. I ja sam sve slušala, zn’š ono, noćima. Ali kad je njega vlovila na meni, onda se odkvaačila. Đubre je i stara. Pijano đubre. Ma loče ko smuk, ona časti frajere više nego oni nju, vidla sam. Nikad s njom nis pojela pošten doručak, ujutro, zn’š ono, u trku na posao, kuž’š, dala bi mi deset kuna, da si kupim kiflić. Deset kuna, e! Ništa drugo mi nikad i nije dala! A kaj mi je tatica dal, eto – vidiš! Zn’š ono, kuž’š, u govnima sam od rođenja - to ti je moj trenutak istine.

Kaj, i ti bi pipkala moje cice!? Jeee-beš ga, na! Zn’š ono – znala sam! Kuž’š, znala sam da i tu s tobom bu sranja, znala sam!

U Zagrebu, 2009.