Jutro poslije nije bila „tiha misa“, daleko od toga. Previše ti dečki imaju u nogama da bi se raspali ili rasplakali zbog jednog poraza.
Oni nisu, ali nebo nad Splitom jest, padalo je kao da sutra ne postoji, mogao si se samo sakriti u kafić i odslušati stari Abbin hit... Waterloo. Finally facing my Waterloo. Hoće li i naš rukometni Napoleon požaliti što se vratio sa svoje Elbe?
“Ubila nas obrana”
Červarov pomoćnik Hrvoje Horvat bio je čak i dobro raspoložen... Do njega je sjedio Zlatko Horvat, krilo. „Kojeg Horvata pitate“, zabavljao se mali Cveba, Zlatko se pridružio kad je došao njegov red: „Čekajte, jesu sva ova pitanja bila za mene? Uzeo si mi riječ!“
Naravno, bilo je i ozbiljno jer takva je i sad situacija u kojoj se našla hrvatska reprezentacija uoči drugog kruga Eura. Otvaramo ga utakmicom s Bjelorusijom (20.30, Arena Zagreb).
– Opet idemo težim putem. Izgubili smo dva boda, nismo očekivali. Zakomplicirali smo si situaciju, ali i dalje ovisimo sami o sebi. Napravit ćemo dobru analizu jer igra u utorak navečer nije bila dobra u puno segmenata.
Ponovio je Červarovu mantru – obrana nas je ubila koliko i raspoloženi Šveđani.
– To je jedan od glavnih uzroka poraza. Šveđani su nas dobro raširili s prelascima na drugog pivota. Kad puca ta jezgra naše obrane, otvoren je cijeli gol. Igrali su čak atipično za Skandinavce, svaki im je napad bio ciljan, precizan, nevjerojatno strpljiv, dok god se ne izrazi baš čista šansa. Kad smo ostajali pliće u obrani, zabijali su nam kroz sredinu. Kad smo izašli na njih, bacali su na crtu. Na to se sve nadovezalo i par tehničkih pogrešaka u napadu za što je opet kriva obrana jer je stavila ogroman pritisak na leđa šuterima.
Bilo je problema i u napadu, ali...
– Rotirali smo. Pazite, mi smo zabili 31 gol. Da mi sad netko kaže do kraja ćete u svakoj utakmici zabiti 31, potpisujem da smo europski prvaci. Iako, stoji da su nam uštopali udarnu varijantu Cindrić – Karačić.
Sjajna splitska publika gurala je dečke, ali uzalud... Ni makac dok nije postalo prekasno.
– Čak se sad čini da smo možda bili opčinjeni atmosferom, kao da smo mislili da će nas ta idila s tribina dovesti do pobjede. Dobra opomena, ne budemo li spremni na ratovanje, onda ništa od svega. Mi smo tim i ne trebamo se baviti prebacivanjem krivice na ovog ili onog. Nije to demagogija. Ne smije nam se dogoditi da pred jedanaest tisuća naših navijača mi gubimo dvoboje, to mora biti neosvojiva tvrđava! – rekao je Červarov prvi pomoćnik, kojeg smo pitali razmišljaju li o pomoći sportskog psihologa.
- Ako ovo nama nije bila dovoljna pljuska, onda nam ni cijeli fakultet psihologa neće pomoći - zaključio je Hrvoje Horvat.
Bez prava na krivi korak
U svemu postoji i pozitivna strana – umjesto tri dana čekanja do prve utakmice drugog kruga, dobili smo dulju pauzu između utakmica s dva najjača suparnika, Norveškom (20. siječnja) i Francuskom (24. siječnja).
– Pa i mi nastojimo gledati sve s pozitivne strane, tražiti neku olakotnu okolnost. Ne smijemo si više dopustiti ni krivi korak ni krivi udar. Dulja pauza prije dvoboja s Francuskom dobro će doći.
Zlatko Horvat otkrio je da su neki išli pogledati utakmicu kad su se vratili u hotel.
– Ja nisam. Okrećemo se Bjelorusiji, niti ćemo plakati niti ćemo se vraćati previše na ovu temu.
Zabrinjava li vas malo lopti na krilo?
– Tako je sada ispalo, imali smo dosta šansi iz drugih situacija. Nije bitno, otvorit će se – zaključio je Zlatko.