Malo me je sram pričati s tobom, kaže mi Patrick, samo mu je deset godina i nije baš da svaki dan razgovara s novinarima. Iako puno ne govori, ima puno toga za reći i jako dobro zna što bi poručio.
– Važno je da djeca i ljudi budu dobri prema životinjama, a za svaku životinju postoji mjesto na svijetu. Važno je da budu dobri i prema ljudima i životinjama, da svijet bude bolji – kaže nam. A kad govori o životinjama, iskreno, onako dječje, kaže da ga neki njegovi frendovi poslušaju i pomažu životinjama, ali i da neki imaju bezveze roditelje koji kupuju životinje. Patrick ima osam ljubimaca, zamorca, dvije ribice, tri mačke i dva psa i svi su spašeni.
– Mojim prijateljima jako se sviđaju moji ljubimci i igraju se s njima kad dođu k meni. Ja ih sve volim. Životinjama treba pomoći jer se ne mogu same brinuti za sebe, posebno kad su same na ulici. Treba pomoći svim živim bićima – zaključuje. A njegova mama Ariana Magdić kaže nam da je Patrick odrastao uz životinje.
– Uz dva psa, jedan je bio mješanac bernardinca, a drugi mješanac haskija, Patrick je i prohodao. Jedan je bio teško ranjen, a drugi je imao problema sa stražnjim nogama. Obojica su doživjela duboku starost. Bebi je spašena kao štene s jednog deponija, ostala je kod nas jer je tako Patrick htio. Nedavno je uginula od moždanog udara, imala je sedam godina, a Patrick je rekao da je otišla na vječne pseće livade i da se tamo druži s njegovim djedom koji mu je bio i ostao najveći uzor u životu. I odlučio je da u spomen na Bebi trebamo uzeti drugog psa, a uzeli smo ga iz Karlovca u čast dedi kojem je taj grad bio posebno drag. I tako je došla Leyla, pas kojeg nitko nije želio. Ne može se očekivati da životinje budu savršene, ni mi ljudi nismo savršeni. Bismo li mi kao ljudi željeli da nas netko plitko ocjenjuje i procjenjuje, kako ljudi često gledaju na životinje? Što bi oni jednom kad budu stari i nemoćni, ruku pomoći ili da ih se ignorira? – pita se A. Magdić.
Za Leylu, kujicu koja je tek nekoliko mjeseci u Patrickovu domu, i volonteri udruge Najbolji prijatelj, koji pomažu u udomljavanju pasa iz karlovačkog skloništa i koji su se brinuli za Leylu, bili su gotovo sigurni da nikad neće pronaći dom.
– Bila je hiperaktivna, nije se na prvu slagala s drugim psima i mačkama dok ne bi shvatila da su sasvim u redu. Uz to, bila je odrasla neatraktivna mješanka, nije bila mala, čupava ni bijela – kažu. Iako je bila njihova miljenica, bila im je posebna, drugima nije bila zanimljiva jer nije bila "gotov pas". S njom je trebalo strpljenja i rada, a sve je manje ljudi koji su spremni na to. I zato nisu vjerovali da će se ikada udomiti, sve dok nije došao Patrick. Desetogodišnji dječak htio je baš nju, psa kojeg nitko neće.
– Išao je vidjeti drugog neudomljivog psa, kujicu Ellu, ali zaključio je da je Leyla još neuglednija pa je rekao da će ipak nju uzeti jer će za Ellu netko ipak možda nazvati – prisjeća se njegova mama. U Karlovac su išli u spomen na djeda, kojem je taj grad bio posebno drag.
– Prvi put sam je vidio među psima koje nitko ne želi, u Karlovcu kod boksa. Svidjela mi se odmah, nitko je nije htio, a meni se jako sviđala. Bila je baš pas za mene, bila je kao ja – govori Patrick i dodaje:
– Ona je dobra. Ne postoje loši peseki, to je glupost. Samo ima loših ljudi. Moj drugi pas Black jako je star i slijep, kad mu je umrla gazdarica, njezin sin ga više nije želio. Onda smo ga mi uzeli i sad je moj prijatelj.
O svojim osjećajima i o tome da je Leyla divan pas Patrick je nedavno pisao i volonterima. U pismu je poručio da je najljepše i najbolje odrastanje uz kućnog ljubimca. To djeci više znači i više ih veseli od nepotrebnih skupih stvari, a odrastaju u bolje ljude. I rekao im je da Leyla i on sad zajedno istražuju šume, a ona se i s macama složila i priznala da su one šefovi.
Patrick je inače odličan učenik, voli školu i sport. I ne misli da je nešto posebno, dječak je poput hrpe drugih, ali samo želi da ljudi budu tu jedni za druge i za one kojima pomoć treba. I misli da bi svi više trebali slušati djecu, jer dječji glas slabo se čuje. I zato ima još jednu poruku za sve one koji ostavljaju i ne žele stare životinje.
– Ako možeš, reci ljudima da uzmu i starije pse i mace i da nisu fer. Kako bi njima bilo da ih njihova obitelj kad ostare ostavi na cesti, ja bih takve ljude strpao u zatvor – poručuje.
Treba zabraniti razmnožavanja pasa i mačaka zbog prodaje ili svesti na minimum i lutalice kastrirati. Znam dobro o ćemu pričam imali smo niz godina pse i svašta vidjeh.