Srbija protiv Hrvatske podnijela protutužbu za genocid

:) Jasenovac 1908. godine zabilježena je propovijed pravoslavnog svećenika Joce Jovanovića iz Jasenovca u kojoj kaže: \"Svi Hrvati i Slavonci moraju biti protjerani jer je ovo srpska zemlja\". Iste te godine Srbi masakriraju hrvatske seljake u okolici Jasenovca, a u Jasenovcu je Lazo Babić ubio Hrvata Stanka Dragića jer se protivio javno izvješenoj srpskoj zastavi - što je po Austro-ugarskim zakonima bilo zabranjeno.

ss@ Drzanje Hrvata bilo je u izvessnom pravcu dosta cudnovato. Nigde nije vise msao o narodnom jedinstvu zastupana i teorijski i stvarno nego sto je u njihovoj knjizevnosti i nauci. Najbolji ljudi hrvatsi izjasnjavali su se u tome smislu i stvarali ustanove da pospese razvoj narodne misli u tome pravcu. Sa njihovim pristankom i cak njihovom inicijativom uslo je u Krfski sporazum o troimenom narodu. Medjutim kada se pocelo ostvarivalo ujedinjenje toga tromenog naroda kod njih su se stala javljati neka ustrucavanja. Vec u zagrebackom Narodnome vecu bilo je izvesnih trvenja, jedno vece je cak cetriri od pet njegovih clanova stavilo predlog da seodredi granica do koje bi u Hrvatsku imala da udje srbijanska vojska. Predlog taj nije naisao na odziv ni kod Hrvatasamih, ali je bilo karakteristicno da je uopste mogao biti stavljen i to jos u onom telu. Svak se sa razlogom pitao otkud i zasto tako drzanje kod njih. Odgovor na to pitanje nije mnogo tezak ali je slozen iz vise komponenata. Po nasem misljenju glavni razlozi za nj bi li su ovi: Srbi i Hrvati nisu bili dovoljno pripremljeni za veliko delo pred koje su bili iznenada stavljeni.Dugo se i sistematski radilo na tome da se oni razdvoje i pocepaju a malo da rade solidarno. Misao o narodnom jedinstvu kao o politickoj tvorevini izradjivala se samo teorijski istina, od najboljih ljudi ali na delu je praktico provodjenja tek veoma kratko vreme jedva kojih desetak godina. Srpskohrvatska koalicija nije mogla da za jedan decenij utre zle posledice dugogodisnjeg rad ranijih narastaja. U svojoj borbi protiv tudjina kada su ranije i radili zajedno Srbi i Hrvati znali su sta nece ali nisu uvek bili nacisto s tim sta hoce. Nisu bili stavljeni u polozaj da o tome resavaju sa punom odgovornoscu pred istorijom. Njihova politika isla je cak dosta puta u raskorak i najradikalniji hrvatski politicari nisu mogli da se oslobode misli da dobar deo svoje politicke buducnosti posmatraju samo u sklopu Dunavske Monarhije. Vekovi su ih naucili da u svojim kombinacija ma racunaju manje vise jedino s njom. Slom Austrougarske mada se ocekivao dosao je ipak iznenada u onakvome obliku. Niko nije misli o da ce se ona kao crvotocina srusiti onako potpuno i da ce se pobedonosne zastave nase u jednom samo naletu zaleprsati samo iznad Maribora i Subotice. Hrvatska inteligencija gledala je opet u federallizmu zastitu od zamisljene srpske hegemonije i li cak od crbiziranja njihovih oblasti. Medjutim, ukoliko je takava strah odista postojao on ne bi bio dostojan hrvatske proslosti. Zar Hrvati imaju tako malo vere u svoju otpornu moc? Cak i kad uzmemo da je kod pojedinac Srba bilo takvih teznji , zar bi one predstavljale ozbilju opasnost za Hrvate kojih ima preko 3.000.000 i koji su sa manjim brojem znali da brane svoja pravastotinama godina.

Pa krajne je vreme bilo ! ! !