Dragi japek i mamika, dragi brati i sestre, japice i mamice, ja vam denes othajam na dalki put, na kakši još nigdar nisam othajal. Ako sam vam se gda zameril ili kaj hudoga napravil, prosim vas, oprostite mi i rečite: Idi sinek, ide, i daj ti Bog srečnoga pota! Te rečenice iz tradicionalne svadbe koju je udruga Turen iz Podtrura izvela u društvenom domu, u Međimurju sve se rjeđe čuju. Sve više mladenaca odlučuje se za manje svadbe, sa 50 do najviše 150 uzvanika, a više nema mjesta ni za običaje spričavanje, kupovanje kokota, baba gljive bere i plesa s mladenkom.
Ines (23) i Samir Krička (30) iz Čakovca brzo su se dogovorili o tome kakvu će imati svadbu. Nakon vjenčanja u matičnom uredu pedesetero svatova okupilo se na večeri u restoranu u Lopatincu.
– Tip sam osobe koja ne voli tradicionalne običaje. Od njih mi se diže kosa na glavi. Takav je i suprug. Ne volimo uštogljenost i šablone, pa smo se odlučili na malu, ali veselu svadbu. Izgledalo je skromno, ali ukusno. Love se ipak potrošilo, ne mogu reći da nije, ali vrijedilo je svaku kunu jer su smo se svi odlično zabavili – kaže Ines.
Odlučili su se za restoran s etnoštihom radi što ljepšeg ugođaja. Cijena je bila 300 kuna po osobi.
– Nismo htjeli nikakve starinske običaje, pa ni ples s mladenkom. Svadba je bila baš onakva o kakvoj sam oduvijek maštala – zadovoljno će Ines. Petra Ladić, vlasnica restorana u Donjem Kraljevcu i Totovcu, kaže da se tradicionalne svadbe sve manje pripremaju.
– Na žalost! Za desetak godina više ih valjda neće ni biti, što me žalosti jer odumire dio naše tradicije. U donjem Međimurju još uvijek ima velikih svadbi, sa 250 svatova i više i sa svim običajima, a u Čakovcu su popularnije modernije svadbe, s najviše 150 uzvanika. U Čakovcu se sve češće poziva samo uža rodbina i prijatelji, a u donjem Međimurju na svatove dolazi sva šira rodbina. Mislim da je razlog to što u donjem Međimurju veliku ulogu u planiranju svadbe imaju roditelji – kaže P. Ladić.