Priča o roditeljima
Pisac danima pokušava da napiše priču koju želi da posveti svojim roditeljima, tačnije rečeno: senima svojih roditelja, jer oni su odavno umrli, ali nešto ga ometa, ne dozvoljava mu da počne, a kada ipak nazre prvu rečenicu, ona se raspadne pre nego što stigne do polovine. Pomišlja da su za sve krivi vrapci i golubovi koji se tiskaju na ogradi terase, ustaje i tera ih, sasvim uzaludno, jer oni se vraćaju čim im okrene leđa. Nema mu druge, zaključuje pisac, nego da napravi strašilo. Odlazi u sobu i vraća se sa starim očevim šeširom, majčinom šarenom haljinom i cipelama sa visokom štiklom. Dok ih nekako kači na metlu, učini mu se da čuje majčin glas – Ovo je priča, sine, kaže glas – ali kada se pisac osvrne, ugleda samo svoju senku na zidu.
David Albahari
Jugoslavenski i postjugoslavenski, kanadski i europski, te prije svega srpski, židovski i zemunski pisac David Albahari umro je u Beogradu 30. srpnja. Majstor kratkih formi. Kratkih romana, kratkih, vrlo vrlo kratkih, te najkraćih priča. Zagovornik sažetosti, jer "ljudi olako koriste riječi i nepotrebno pričaju u raznim ličnim i društvenim situacijama". Igra kao književni postupak njegov je životni kredo. Nije želio pisati debele knjige, ali je napisao baš veliki broj kratkih. Pisac autobiografske proze u različitim formama i žanrovima, postupkom koji se tek na kraju njegova ovozemaljskog vremena nazvao autofikcija. Izdanak rock'rol kulture šezdesetih i početka sedamdesetih. Dugokosi hipik koji je žalio što nije nosio još dužu kosu. Inicijator prve formalne peticije za legalizaciju marihuane u Jugoslaviji. Na fotografiji iz jedne od svojih proznih knjiga slikao se s pomagalima za pušenje marihuane. Prevoditelj, ali i jedan od najprevođenijih postjugoslavenskih pisaca. Nositelj velikih europskih književnih nagrada, od kojih je zadnja Nagrada Aleksandar Tišma, koju je dobio gotovo pedeset godina nakon objave svoje prve knjige "Porodično vreme" u Matici srpskoj, gdje je Tišma bio urednik. Albahari je rođen u Peći 1948. u židovskoj obitelji. Za vrijeme Drugog svjetskog rata njegov otac izgubio je prvu suprugu i dvoje djece, majka je također izgubila muža i dvoje djece. Mnoge je svoje romane napisao u jednom odlomku, slijedeći Thomasa Bernharda. U poetičkom smislu bio je handkeovac, u političkom na strani suprotnoj od Handkea. Uz Svetislava Basaru bio je osamdesetih jedan od dvojice tvoraca književnog postmodernizma u nas. Utjecao je na brojne hrvatske pisce, različitih generacija, u različita vremena. Jedna njegova knjiga, i u knjizi priča, i jedna pjesma grupe Električni orgazam, s albuma "Kako bubanj kaže", nose isti naziv: "Fras u šupi". "Fras u šupi bio je zamišljen kao mala stvaralačka igra. Moja ideja je bila da pozovem što više autora - slikara, muzičara, književnika - na stvaranje nečega što je moglo da podseća na klasični umetnički pokret. Verovao sam, dakle, da je sasvim moguće stvoriti takav pokret čija bi umetnička dela prevazišla ono dosadno zakeranje kritičara takozvane visoke kulture koji su nam se stalno smejali s tvrdnjom: vi niste pravi umetnici, vi ste, u najboljem slučaju, spodobe sa umetničke margine." David Albahari je do kraja ostao na margini, ali je istodobno danas jedno od središnjih imena europske literature. Književnost nam je učinio bliskom. Rock'n'roll je proizveo u elitnu kulturu. Bio je židovski pisac iz naraštaja nakon Auschwitza. Bio je fan Azre. Bio je majstor među šegrtima.
VEZANI ČLANCI
Obitelj
"Naši roditelji su sasvim slobodno pričali o svojim prethodnim porodicama. Pored svojih kreveta u spavaćoj sobi oni su imali slike i nas i te dece od ranije. Mi, sestra i ja, shvatali smo to kao da su oni naši izgubljeni rođaci. Mada imam i drugo, dosta tragično osećanje kada razmišljam o životima mojih roditelja. Moralo je da nastrada četvoro dece da bismo se moja sestra i ja rodili. To je strašno kada čovek uhvati sebe u toj misli. Ali mi smo odrasli u porodici u kojoj su svi bili članovi, i odsutni i prisutni. Ja nikada nisam imao baku, mnogo rodbine nije preživelo. Postojale su stare rođake koje su igrale neku vrstu bake, ali je ipak to druga vrsta odnosa."
Židovski i rock identitet
"O rokenrolu sam počeo da razmišljam u adolescenciji. Moji drugari i ja smo odlazili svaki dan leti na krov zgrade i oni su donosili rokenrol ploče. Prvi put sam tada čuo od njih za Litl Ričarda, Čaka Berija, Fatsa Domina, Džerija Li Luisa. Obožavali smo Domina, on je bio apsolutni ideal. Onda je došao jevrejski identitet. Meni se stalno čini da se ta dva identiteta koškaju. U svesti sam ponekad kao roker, nekad kao Jevrejin. Kao roker sam se odlučio za Bitlse. Ljudi su se delili na dve kategorije – pristalice Bitlsa i pristalice Rolingstonsa. Za mene su pristalice Bitlsa bili ljudi koji su izabrali unutrašnje putovanje, menjanje u sebi, oni su išli ka Istoku. Rolingstonsi, to je izbor za spoljašnji aspekt svoje ličnosti. Onaj koji je izabrao Bitlse tragao je za promenom u svojoj duši, a onaj koji je izabrao Rolingstonse za promenom svoga tela."
Marihuana
"Isto kao i ranije, verujem da bi dekriminalizacija marihuane dovela do mnogih korisnih promena u društvu. Bojim se, međutim, da se to ipak neće tako lako desiti. Ljudi su često skloni greškama i prepuštaju se predrasudama ne pokušavajući da shvate suštinu stvari."
Greška i ispravka
"Svaka ispravka, bilo pisana bilo samo izgovorena, samo je privid. Greška, jednom počinjena, ne može se nikada stvarno ispraviti. Prepisivači Tore, biblijskog petoknjižja, uništavali su svaki tekst u kojem bi se pojavila samo jedna slovna greška. Drugim rečima, sa greškama se nije dobro igrati."
Pisanje i prevođenje
"Prevodilaštvo je sasvim druga priča. Uvek sam o sebi govorio kao o prevodiocu. Nikada nisam rekao da sam pisac koji prevodi, nego da sam prevodilac koji piše. Smatram da je prevodilaštvo profesija, a da je pisanje za mene jedan lep hobi. Kao sakupljanje poštanskih maraka. Čovek sakuplja marke i piše priče – to su dva lepa hobija. Dugo sam bio samo član Udruženja prevodilaca, a nisam bio član Udruženja književnika. U tom prevođenju, sebe ubrajam u grupu informativnih prevodilaca. Onih, dakle, prevodilaca koji prevođenje smatraju upravo načinom uvođenja nepoznatih elemenata književnosti u svoju kulturu."
Priča
"Uvek sam pokušavao da pišem samo ono što sam znao i ništa više. Čak imam osećaj da stalno pišem jednu istu priču. Nekada kažem sebi, ajde napiši nešto drugo, a kada posle pročitam shvatim da je isto kao i pre. Opsednut sam time šta u relaciji između dve osobe proizvodi određeni odnos ili ga ne proizvodi. Zanima me trenutak kada se između njih nešto uspostavlja ili ruši. To je za mene priča. Taj trenutak. Mogu, na primer, da napišem priču u kojoj će se oni pogledati i samo taj trenutak pogleda je to. Mnogi će reći da to nije ništa, oni koji misle da književnost treba da ima drugu vrstu poruke. Za mene je poruka taj jedan trenutak i ništa me van toga ne zanima."
VIDEO Lokas otkrio dobro čuvanu tajnu lovaca: Nije istina da svi sve znaju, ali skužiš kako funkcioniraju
