Irci su u posljednjih desetak godina bili najtvrđi orah za sve ugovore koji su dolazili iz Bruxellesa. Na referendumu 2001. odbili su ugovor iz Nice, a 2008. odbili su Lisabonski ugovor (da bi ga zatim prihvatili na ponovljenom referendumu 2009.). Ali na prekjučerašnjem referendumu, čini se, iz prve su prihvatili stupanje Irske u ugovor o fiskalnoj stabilnosti. I najtvrđi orah omekša suočen s mogućnošću da bankrotira glasuje li protiv.
Upravo je to, strah od bankrota, bio jedan od glavnih razloga zašto su Irci (60,3%) prihvatili fiskalni pakt. Da nisu, ostali bi bez pomoći MMF-a i EU, a kako nitko drugi ne želi financirati Irsku na redovnom tržištu kapitala, to bi značilo bankrot. Za razliku od Lisabonskog ugovora, pristanak Iraca na fiskalni pakt ovaj put nije bio od sudbinske važnosti jer taj bi pakt stupio na snagu u drugim zemljama i bez irskog pristanka. Ali irsko “ne” predstavljalo bi još jednu snažnu poruku da je plan štednje i fiskalne discipline, koji je zamislila Angela Merkel, neodrživ.
Ovaj ispad shvacam kao kompliment. . Neznam za nista sto bi me moglo vise pogoditi nego da me netko poistovjeti s ovom grupicom propagandista i lazova.