– Do 2030. godine potražnja za primarnim energentima porast će sa sadašnjih 12 na 18 milijardi ekvivalenta nafte godišnje – rekao je akademik Mirko Zelić. Danas ima 188 milijardi tona zalihe nafte, kaže, i predviđa se da bi to bilo dovoljno za sljedećih 48 godina. Plina ima u konvencionalnim ležištima 188 kubnih terametara,a to bi pokrilo otprilike 68 godina. Uz razvoj obnovljivih izvora energije, ipak će i dalje dominirati plin, nafta i ugljen. Važnu ulogu sve više imaju i nekonvencionalna ležišta, a tu je najveći iskorak učinila Amerika koja je izradila novu tehnologiju vodoravnog bušenja i fakturiranja na vodoravnim kanalima te su povećali proizvodnju i premašili Rusiju.
Čak su i LNG terminale koji su bili namijenjeni uvozu sada prenamijenili za izvoz. Europa po tom pitanju zaostaje. Procjenjuje se da je u nekonvencionalnim ležištima otprilike 900 kubnih terametara plina, a nafte više od 700. Prema tome plina bi bilo dovoljno za još 150 godina, a nafte 130 godina. Pridoda li se i proizvodnja plina iz metanskih hidrata, za što bi prethodno trebalo riješiti tehnologiju proizvodnje, uz sadašnju potrošnju rezervi plina i minimalno 30 posto iscrpka, mogle bi se zadovoljiti potrebe za sljedećih 2000 godina.
>>Inu prodali za 1,2 milijarde eura, sada bi je platili 3
