Uoči završnice showa Supertalent, veselog smo zagrebačkog glumca i oca dvoje djece stopirali s nekoliko pitanja.
Izdvojite nam jedan talent koji vas je fascinirao i jedan koji vas je užasnuo?
– Bilo je tu svega, ali nije bilo ništa na što bi se čovjek zgrozio. Dosad mi je najbolja, po ideji a i izvedbi, koreografija lanjskih finalista Atomic Dance Factoryja - klavirske tipke.
S kolegom Igorom Mešinom začinili ste show i nasmijali publiku s obje strane ekrana. Jeste li ikada ostali bez teksta?
– Puno je lakše kad smo dvojica. Ipak, iako glavninu imamo napisanu na karticama, ne bismo dali ništa svoga kada se ne bismo opušteno zezali, a i nije dobro previše gledati u kartice. U emisiji uživo bude zbrke zbog “timinga” pa su improvizacije naša svakodnevica.
U djetinjstvu ste svirali trubu, biste li se s tim talentom prijavili na show? Što bi bio vaš skriveni dar?
– Mislim da sam u prošloj sezoni i odsvirao nekoliko taktova kao pozadina Igorovoj najavi. Ipak, trubu bih prepustio talentiranijima. A što se skrivenih talenata tiče, ne bih ih skrivao da ih imam bezbroj. Možda fućkanje?
Na pragu Nove godine recite nam što očekujete od nje?
– Isto što od ove i prošle godine - sreće i zdravlja u obitelji i posla.
