Kronologiju odnosa između Miroslava Blaževića i Zdravka Mamića nemoguće je napisati nemate li dovoljno vremena za pisanje knjige. Od najveće ljubavi i kumstva do svađa, psovanja, vrijeđanja, rastanaka i zbližavanja. Sad nisu zajedno, iako su jedno vrijeme bili i vlasnici kluba. No, jedan bez drugoga ipak ne mogu. Možda bi sad Zdravko mogao posegnuti za svojim kumom.
– Nitko sa mnom, sine moj, nije kontaktirao, iako znam da sam ja jedino rješenje. Ali dobro, neka Mamić samo luta – javio se Ćiro, koji je u Zagrebu. I razmišlja kad će opet u Kinu gdje je izbornik olimpijske reprezentacije.
– Za nekoliko dana opet ću u Kinu.
No, u tih nekoliko dana putne torbe bit će mu još u ormaru, Mamić dobro zna Ćirin broj telefona, možda ipak nazove i pozove svog učitelja u novu zajedničku avanturu.
– Žao mi je Mamića, vidim kakve probleme ima, u kakvoj je situaciji. Ma ne, neće me nazvati. Volim ja njega, iako se često svađamo, iako je između nas bilo dosta turbulentnih situacija – mirno je govorio Blažević, jedini od spominjanih kandidata koji se izjasnio da bi došao na poziv maksimirskog kluba.
– Neće se to dogoditi. Mamić misli da sa mnom ima samo problema – potiho je zaključio Miroslav Blažević.
No, sad i Mamić zna da je kum spreman prihvatiti poziv. Uostalom, Dinamov direktor za odnose s javnošću Tomislav Marčinko jučer je zvao Ćiru na kavu. A na dan kad su se Mamić i Halilhodžić sukobili, Ćiro je, navodno, bio u klubu.
koji glupak jos nije shvatio da je dijagnoza shizofrenija [mislim najozbiljnije]