Udruga B. a. b. e. tužit će udružnom tužbom Republiku Hrvatsku zbog diskriminacijske odredbe po kojoj saborske zastupnice, ministrice i sutkinje imaju pravo na mirovinu nakon 25 godina radnog staža i 55 godina života.
- Pokušaj opravdavanja ovakve odluke nekih zastupnica držimo vrlo neumjesnim, jer znamo da nema legitimnog cilja kojim bi se ovakav oblik diskriminacije mogao opravdati i tolerirati. U udružnoj tužbi posebno ćemo se pozvati na odluku Ustavnog suda kojom se prijedlozi dvojice građana o utvrđivanju neustavnosti nekoliko članaka Zakona o mirovinskom osiguranju proglašavaju opravdanima te se zahtijeva izjednačavanje dobi odlaska u mirovinu za žene i muškarce kao i njihovo iscrpno objašnjenje zašto je nedopustivo i neopravdano stavljati jedan spol (ženski) u povoljniji položaj.
B. a. b. e. podržavaju Dragutina Lesara koji je opravdano, kažu, ovu sramotnu privilegiju učinio javnom i uputio na ocjenu ustavnosti ovakvu odredbu Zakona o pravima i dužnostima zastupnika u Saboru.
Odredba je izazvala val ogorčenja među građanima, od kojih su se mnogi obratili i udruzi B. a. b. e. Tužbu podižu na temelju Zakona o suzbijanju diskriminacije jer smatraju da se ovom odredbom provodi diskriminacija na osnovi društvenog položaja (članak 1. Zakona o suzbijanju diskriminacije, NN, br. 85/08) i to svih žena koje nisu uspjele i nikada neće biti ministrice, saborske zastupnice ili sutkinje Ustavnog suda, a obavljaju kudikamo teže, nerijetko posve fizički i psihički iscrpljujuće te vrlo zahtjevne poslove.
B. a. b. e. pozivaju sve građanke koje se žele pridružiti tužbi da se jave u Kuću ljudskih prava u Zagrebu, u Selskoj 112, ili na broj telefona 01 46 63 666 te e-poštom.
Penzioner u supermarketu Pojava koja izaziva prevrtanje očiju, psovanje, kletve i kupaca i prodavaca i svih onih nesrećnika koji se u tom trenutku zadese na penzionerovom putu. Na ulasku penzioner zaustavlja svakoga ko naiđe da pita da li je toto \"onaj\" supermarket što je bio u \"onim\" novinama gde kupus košta dinar, a meso je na sniženju. Kada dobije potvrdan odgovor uzima korpu, pa je zamenjuje za kolica, pa opet uzima korpu, pa stoji i razmišlja... o korpi i kolicima dok je iza njega kilometarski red. Stiže do voća i povrća. Krsti se pred avokadom i papajom, kupuje kupus, rovari po kutijama sa istim, prevrće dvadesetak glavica koje naravno ostavlja tu jer je video da u drugoj kutiji ima boljih. Pred vitrinom sa mesom pravi se red od dvadeset ljudi zato što penzioner želi da pomiriše svaki komad mesa od svinjetine preko govedine do piletine, ne bi li ocenio svežinu i kvalitet. Ne obazire se na prodavčeve vapaje da svo meso stiže zajedno i da nije potrebno da miriše svako pileće krilce ponaosob. Posle pola sata odlazi sa 120 gr. mesa. Kada se priblizava polici sa hlebom nastaje panika među kupcima koji trče ne bi li uzeli svoj hleb pre nego što mu se penzos približi. On će svaki hleb dobro ispipati- sa strane i odozgo, da mu nešto ne promakne. Svojim magičnim dodirom oceniće koji je hleb baš za njega pravljen. Mi iza njega ostasmo bez hleba. Usput dok se kreće supermarketom svaku drugu osobu pita da mu pročita cenu, da li je ovo posno, a za šta ovo služi, kako to da nema toalet papira u listićima na komad, zašto se voda kupuje kad je ima i na česmi, kako to da ovoliki narod kupuje a nije na poslu, kako ih nije sramota što prodaju kondome i još xy pitanja iz svog arsenala. I na kraju dolazi do kase gde kada mu se saopšti iznos računa izdeklamuje monolog o Jugoslaviji, Titu, Markoviću, kreditima. Dok nađe novčanik prođe godina, nekako sabere da treba da izvadi hiljadu dinara, a onda prodavačica nepromišljeno pita: \"Imate li 26 dinara sitno?\" E tu masa kreće da psuje, pljuje, proklinje dan kada se penzos rodio, a on broji i broji i sabira i broji. Penzionerova kupovina je upešno završena u momentu kada podigne klinca u prevozu i udobno se smesti na prvo sedište iza vozača.