Samo jedan pogled na oči kujice u kojima je zapisano gotovo 14 godina života u skloništu za životinje bio je dovoljan da volonterka Mirna Mrčela odluči udomiti je.
– Odavno mi je bio san jednom senioru barem nakratko pružiti ono što je trebao imati cijeli život – priča nam Mirna. O svojoj želji razgovarala je i s dečkom Matijom Tišlarom, a on je, kaže, prvo mislio da je donijela odluku iz sasvim pogrešnih razloga. Tek nekoliko dana ranije, naime, njih dvoje izgubili su dva psa, uginuli su u samo nekoliko sati od posljedica trovanja.
Nije tako trebalo biti
– Rekao mi je da nema ništa protiv, ali da sama moram odlučiti mogu li to, jer tko zna koliko života je ostalo kujici. Svjesna sam toga, ali to nije isto. Kad se dogodi, to je normalni slijed događaja, tako treba biti. Ono što se dogodilo Lajki i Astoru nije tako trebalo biti – ističe volonterka. A Matija potvrđuje da je bio malo skeptičan zbog njezine odluke da tako brzu dovedu novog psa.
– Bilo mi je samo važno da Mirni sve to ne bude preteško – kaže. Dan prije svog rođendana, Mirna je povela Matiju u Noinu arku. Isti dan kad su je upoznali, kujica koju su nazvali Una spavala je u njihovu domu u kojem žive još dva psa, Đurđa i Anuk.
– Una je jedan od prilagodljivijih pasa koji su bili kod nas. Samo je oprezna, i prema našim psima, ali sve su se već dogovorili. Nemamo s njom nikakvih problema, nuždu obavlja vani i polako se privikava jer mnogo toga nikada do sada nije vidjela – kaže nam Mirna, a Matija dodaje da se Una zapravo ničega ne boji. Na svoj odraz u ogledalu prvo je režala, sad se samo čudi. I dizalo joj je prihvatljivo, usisavač nije opaka zvijer, a kauč joj je sve draži. Naučila je i da kroz staklena vrata ne može proći, ali u krevetić još ulazi preko najvišeg ruba.
Iako ima 14 godina, Una je zdrava. U skloništu su se jako dobro brinuli za nju, kaže Mirna. Svoju nesebičnu odluku jer svjesna je da će zajednički život kratko trajati, objašnjava i željom da Una nikad više ne spava na hladnom.
Prati što rade
– Kad je budna, prati nas što radimo. U kupaonici je dok se spremamo na spavanje, a kad legnemo, i ona odlazi u svoj krevet – priča nam volonterka. Da nije bilo tragičnog događaja, Una sad vjerojatno ne bi bila kod njih. Sve emocije i energija usmjereni su na nju. Priznaje Mirna, pomaže joj to da lakše sve prebrodi. Od milja su kujicu nazvali Bakutaner, a njezine zgode i nezgode objavljuju i na Facebook stranici.
Uni su Mirna i Matija obećali da nikad više neće biti nevidljiv pas, kao što je bila u Noinoj arci. Samo jednom "zapela" je nekom za oko. Ali nije im bila dovoljno dobra, vratili su je jer se bojala. Kujici koja otkriva svijet treba samo strpljenje, a mladi volonteri koji su do sada spasili mnogo psećih života imaju ga dovoljno.
Bravo za Mirnu Mrčelu i Matiju Tišlara!