"Agramu i tebi najljepši pozdrav..."
Samo to. Ispisano na poleđini razglednice izvučene iz prahistorijskog kovčega slučajnog kolekcionara koji je već odavno nekamo otišao. Sasvim sigurno s ovoga svijeta.
Slova su, za razliku od razglednice, nova. Bez potpisa.
Ali njezina. Tu nema dvojbe.
Samo je ta bezobraznica pisala tako površno, a tako pronicljivo. Znala me, baš kao onu šećernu vatu, razvući pa progutati baš onda kada bih se svima zakleo da mi više ništa ne vrijedi…
– Ma ni koliko je crno pod noktom – složio bih tu laž da bude jasno kako za nju više ne marim. A onda bih u jednom trenutku, dok nitko ne gleda, bacio pogled na svoje prste. Nema crnog pod noktom, pomislio bih i osjetio olakšanje...
Eto je danas, podmuklo i polako u mom Agramu. S razglednicom i pozdravima kao da je to nešto što sam želio ili nedajbože čekao.
"Gdje li ju je samo pronašla? I to onu Gruss razglednicu. Očekuje li odgovor?" stotinu mi je pitanja tutnjalo glavom zbog komada kartona koji sam imao u rukama. Znao sam, nije to ni prva, ni zadnja zagrebačka razglednica...
– Recite mi, molim vas, da nije posljednja – tom sam molbom zaustavljao prolaznike dok sam se nekoliko sati nakon dobivenog podmuklog kartona klatario niz Radićevu pokušavajući za sobom kao pristojan gost zatvoriti Krolina vrata.
– Dobri stari Krolo – mrmljao sam.
Mrmljali su i ljudi: – Opet je pijan. Čuo sam to.
Nisam ponovno pijan, sada sam lud. Jednostavno izluđen njezinom perfidnošću, jednostavnošću, ludošću... njom.
– Prokletnice, vidi, već je jutro u Agramu – govorio sam gledajući u razglednicu. – A ludi se jutrom skriju... Valjda!
Neću na klupu na kojoj smo se sastajali. Ja ću uz platane, znam, alergična si na njih pa im se ne možeš približiti. A ako se baš pitaš gdje sam, znam ludost je, ali ja sam u platani. Da, u platani!
Ako me poželiš potražiti, nalazim se u onoj jednoj jedinoj bolesnoj platani koja je na ulazu u park u kojem smo se katkada znali loviti.
Na Zrinjevcu, prokletnice. Rupa je u drvetu dovoljna da podnese mene i tvoju razglednicu. I to u onom drvetu pokraj Medulićeve biste. Zaviri!
Tamo sam ti ostavio odgovor na razglednicu. Zapravo, tamo sam ti, dok nitko ne gleda i dok ne glumim heroja, ostavio sebe!
"S ljubavlju, Agramu i tebi, najljepši pozdravi"
>> Na Gornjem gradu vlada klaustrofobija ljubavi? Ne, već oholost i cinizam..
Kakav Agram. Nekima nijedovoljno sluganstva.