Garo je imao dom i ljude i bio je sretan. I beskrajno zahvalan jer njegovi ljudi spasili su ga s ceste.
U samo nekoliko mjeseci ostao je sam. Prvo je zaspao deda, a nakon njega i bakica je zatvorila svoje oči. Tuga u Garinim očima svaki dan je sve veća, vrata koja vode u njegovu kuću sreće više se ne otvaraju. Nema ruku koje su ga mazile, nema glasova koji su mu bili najdraži. No, Garo i dalje ne skida pogled s kuće, čuva je i laje sve više.
O njemu se trenutno brinu susjedi, no hitno mu treba barem privremeni dom. Voli ljude, drag je, ne napada mačke, nije agresivan, a ima samo četiri godine.
Udomljava se preko udruge Šapica, a njih možete nazvati na 095/92-63-234, a možete im i pisati na sapica@sapica.hr.
Ajde ljudi, pogledaje u ova tuzna okeca i uzmite Garicu k sebi...dobit cete pun kosh ljubavi i srece od tog peseka...