Zamislite da sam u restoran Gajetu, u centru Tučepa, došao po ozbiljnoj preporuci. Rečeno mi je da se ovdje vjerojatno najbolje jede u mjestu i da je atmosfera ugodna. Janjetina, špagete s kozicama, odlične salate. Preporuka nije bila pogrešna, hrana je ukusna. I onda šok. Stvarno neobično. Od konobara sam zatražio račun. R1. Jedan obveznik PDV-a obraća se drugom obvezniku PDV-a. No, no, no.
– Šta?
– R1.
– O čemu pričaš – konobar će.
– O računu.
– Ne znam o čemu govoriš. Kakav B1.
– R1, to je R1.
– ?
Eto. Tako smo se taj divni mladić, koji je očito promašio profesiju, i moja malenkost do sita napričali. Gazda je krenuo u intervenciju. Nije mu uspjelo. Zatim je došao drugi konobar. On je bio u redu, dao mi je običan račun. Mislio sam otići, ali tada je došla, čini mi se, gazdarica. Ona mi je obećala poštom poslati traženi račun. Toplo vam preporučam da, ako ste u Tučepima, odete u restoran Ranč, gore malo više kod magistrale.
