A i kao muškarcu, ali i kao ljudskom biću mi je nimalo ne sviđa ta trenutna moda da je ok kritizirati i demonizirati muškarce i hvaliti preko mjere žene zasluženo/nezasluženo. Ok, muškarci su umišljeniji i očekuju određene privilegije, ali ni žene nisu cvijeće. I žene su zle, arogantne, manipulatorice. Kao što su i prava srčeka, puna ljubavi, spremene pomoći, žrtvovati se. Tako je to. To su ljudi. Ovo danas je jako pokvareno što se radi. I ne vodi dobrome.

Kao muškarac, potvrđujem. Makar ne mislim da je to nešto čega bi se trebali sramiti, to je nešto što je. Kako kaže Liz Hurly u filmu Začaran, gdje glumi vraga na pitanje o Bogu: Svi muškarci misle da su bogovi. Ovaj slučajno to i jest. Ne znam zašto i ja o sebi imam jako dobro mišljenje, a žene nemaju ali znam da me nitko nije tome naučio, to je jednostavno tako, dio moje prirode. A mislim da je i dio ženske prirode da sumnjaju u sebe, krive sebe, a i traže razloge da budu nesretne. Ne znam zašto je to tako, ali je tako. C'est la vie.

Normalno da jesu, još nisam čula muškarca kako govori o sebi bez samopouzdanja, svi odreda misle da su bogovi pred kojim žene trebaju padati dok žene uvijek traže sebi mane i ne smatraju se dovoljno dobrima u većini sfera u životu!