Poručuje li Kundera zadnjim romanom da je beznačajnost esencija ljudskog postojanja?
Kundera u “Prazniku beznačajnosti” spaja nespojivo, igra se i šali metaforama i motivima, povijesne osobnosti stavlja u nemoguće kontekste te svojim čitateljima potpuno otvoreno i stoički neformalno poručuje da je baš beznačajnost esencija ljudskog postojanja