Zavezan na lanac uz trošnu kućicu na kojoj je napisano njegovo ime, to je život na koji je Medo naučio.
Do trave nije mogao doći, a i šupa je bila predaleko da se u nju sakrije. Lanac je bio dug tek toliko da sjedne na ulaz. Što je i kada je jeo zna samo on. I nije zbog toga postao zlopamtilo, ostao je i dalje dobroćudan. Naučen na malo, drugo nije tražio jer ni ne zna da može bolje. No, više ga ne čeka čak ni takva budućnost. Njegovi vlasnici ne mogu se o njemu više brinuti. No, ne žele ga ostaviti na milost i nemilost kad ih ne bude, ne žele da Medo moli za koricu kruha kako bi preživio. I zato su odlučili - ne pronađu li mu novi dom, Medu će eutanazirati da ne umire od gladi i žeđi.
Medi hitno treba makar privremeni dom, sada živi u dvorištu kuće u okolici Zagreba. Možete li mu pomoći, nazovire na 098/735-655.
Gladnom i bosom djetetu ne bi posvetili toliko pažnje koliko običnoj đukeli