U bazi Čistoće u Prilesju domar je pedesetdvogodišnji Franjo Komorski, čistač zagrebačkih ulica još od 1967. godine. Osim što se brine o prostorijama u kojima tridesetak maksimirskih čistača počinju radne dane, Franc radi i na kamionu kojim se kupe vreće sa smećem i prazne kante na trokolicama, a i sam sjeda na nju. U gotovo 35 godina rada promijenio je pet baza - od Ilirskog trga, preko Ilice, Tkalčićeve i Savske, pa do Prilesja kraj maksimirske šume.
- Tu u bazi spavam, a u Međimurje - ženi, djeci i unucima - idem samo nekoliko puta na mjesec. Doma sam iz Svete Marije, a mi otamo smo svi sveti - šali se Franc.
Kad je počinjao, kamion u Čistoći bio je prava rijetkost, a rizoli su se morali strugati.
- Je, mlade ruke su to mogle raditi, sad više ne bi išlo. Sreća je kaj to danas pobere čistilica, ali je zato jedan radnik zadužen za dvadeset ulica. Kad sam počeo, imao sam na programu samo Krvavi most, Radićevu i Ilirski trg, a danas čistim čitav potez između Jordanovca i Bukovačke.
Sjeća se Franc "stege" iz 1967., kada su svi čistači morali nositi kravate i kape s grbom grada Zagreba. Ta je praksa ukinuta nekoliko godina kasnije, dok se osnovni alati nisu mijenjali - čisti se metlom i lopatom. No kolica koja su se morala gurati zamijenjena su triciklima s kantama.
Nikad, kaže Franc, nije imao problema s ljudima samo zato što je čistač.
- Kaj se toga tiče, Zagrepčani su jako kulturni. Ne samo da nema dobacivanja i vrijeđanja, nego nas i na kavu znaju pozvati. Poznam bakicu iz Švarcove koja svaki tjedan da po 10 kuna za gemišt.
U životu čistača svi dani sliče jedan drugom, a monotoniju prekida policija kad ih pozove da počiste nakon prometnih nesreća. Raditi se mora i nedjeljom i praznicima.
- Dižem se u pola pet, otvaram lesu i šupu s biciklima, a onda meti tu, meti tam - sve do dva popodne. Čistačima je sve isto bez obzira na vremena i vlasti, osim kaj poslije stranačkih skupova ima najviše za počistiti - veli Franc.
Iako je stažem jedan od najstarijih zagrebačkih čistača, ne pomišlja na mirovinu.
- Nikog za penziju nisam pital, a niti ne budem još bar pet, šest godina. Daleko je penzija, a - smeća je bilo i bude!
M. Kopjar
