Restoran Dobra vina nalazi se u Radničkoj ulici u sklopu Green Golda. Ako radite u toj poslovnoj zoni i još niste kušali njihova vina i hranu, znajte da puno propuštate.
Prostor tog restorana vrlo je ugodan i decentno uređen. No po tome nisu jedinstveni. Ali jesu po izvrsnom jelu i vinima te po konobarima.
Konobari su jako uslužni, pristojni i odlično prepoznaju zbog čega je gost došao. Ako ste svratili samo na brzinu pojesti gablec i imate samo 20 minuta slobodnog vremena, očekujte hranu na stolu prije nego se sjetite da ste gladni.
No, ako imate vremena i došli ste uživati u hrani i vinu, onda će vam uz hranu “prodati” i priču restorana. Nemojte me pogrešno shvatiti, oni točno znaju koliko treba i što treba razgovarati s gostom, nisu jedni od onih koji ti sjednu za vrat jer misle da su užasno zabavni.
Uz konobare oduševilo me i to što restoran ima više od 100 vina na čaše. “Pa što je tu posebno, Ivane”, zacijelo se pitate.
Pa posebno je jer je to jedini restoran u kojemu kupiš '‘prepaid’' karticu, napuniš je novcem i onda po restoranu hodaš s karticom i iz nekih futurističkih aparata biraš vino koje želiš. Izvrsno!
Malo ovog vina, pa malo onog, pa daj da probam još i ovo... – i na kraju zoveš taksi. Ako dotad nisi izgubio mobitel. Od gableca iskušali smo cezarovu salatu s piletinom i poširanim jajem. Cijena je 25 kn. Ako niste pregladni, preporučujem vam to jelo.
Lagano, ukusno i jako osvježavajuće. I bez brige, ima dosta piletine u salati, jer ni ja ne volim salatu s piletinom bez piletine.
Drugo jelo na meniju za Gablecedu bile su domaće pečenice uz mladi pečeni krumpir i “coleslaw” salatu. To je za one malo gladnije kojima salata kao glavno jelo ne samo da nije dovoljna nego je gotovo zabranjena.
Meso je ukusno, fino, mekše od političara pred izbore. A krumpir je toliko ukusan i mlad da je gotovo ilegalan.
