Glumicu Lindu Begonju osim u kazalištu opet ćemo skoro gledati na malim ekranima.
Od jeseni glumit će jedan od glavnih likova u sapunici koja će se od jeseni emitirati na RTL Televiziji. U međuvremenu, ova ljubiteljica mode prihvatila je poziv da bude ambasadorica regionalnog sajma mode Samsung Zona 45 koji se sljedećeg vikenda održava u središtu Zagreba.
Ugodno druženje bilo nam je povod da s Lindom popričamo o modi, glumi, ali i o majčinstvu.
Treba li žena trpjeti za ljepotu?
Pa ne. Moje jedino trpljenje je da odem koji put na dijetu kad pretjeram sa slatkim i sa štiklicama. Ali kako sam svakodnevno u teatru i stalno sam na štiklama, naučila sam i na to.
Tako da nemam problema s tim.
Koji vam je bio najveći modni grijeh? Tj. dogodi li vam se da gledate stare fotografije pa pomislite "O, bože, što mi je bilo"?
Ima toga, ima toga ( smijeh). Baš sam neki dan razmišljala o tome, kad smo radili kampanju za sajam, da nismo nekad dovoljno educirani u smislu tkanina i u smislu toga što ispadne dobro na fotkama, a nekad ispadne genijalno uživo.
Na primjer, čarape znaju ispasti grozno na fotografijama.
Ha-ha. To odavno ne nosim. Evo, to je nešto što pretrpim. Bose noge. To znam i usred zime, ako treba i ako je baš neka specijalna prilika.
Što za vas znači moda?
Pa za mene je moda instrument za izražavanje vlastite osobnosti. Tako bih rekla. To je definicija kojoj sam najbliža a uz to da bude neka vrste igre.
Sad, zavisi koliko si dopustimo i koliko možemo izraziti kreativnosti u toj svojoj osobnosti. Od srednjoškolskih dana taj stil se mijenjao kroz darkerski pa do ne znam čega, ali uvijek je bilo nekakve doze romantizma unutra i nekakvog vintage looka, koji je dosta koketirao s art decoom. Dogodilo se to, međutim, pod utjecajem nekakvog mog životnog uvjerenja. Odnosno, nekakve filozofije života. Modu ljudi dosta često shvaćaju površno a rekla bih da nije, da ima jako puno i socioloških momenata unutra i tih nekakvog unutarnjeg našeg života.
Kod mene je tu dosta prevladavala nekakva vrsta filozofije, utopije, idealizma tako da se ostaci modnog izričaja nalaze u tom nekom romantizmu i vintage looku koji ja onda spajam s high streetom i minimalizmom.
Koliko biste bili spremni izdvojiti za neki komad odjeće, cipele, torbe?
Moram priznati da nekako i težim nekim stvarima koje bih možda mogla obući više puta. Ali, u principu sam dosta zadovoljna high street komadima poput Zare, do nekih stvari iz Vešmašine. Odem do Alex Dojčinović. I tako, u stvari, kombiniram. A, i što sam starija možda čak i više posežem za dizajnerskim stvarima.
Volim da ljudi sami izražavaju neku svoju osobnost i da su kroz to zadovoljni
Ali, ne u smislu one jako visoke mode. Što bih voljela. Zašto ne? Neku super torbicu, neke stvari koje stvarno možeš nositi. Ne volim te stvari za jednu godinu. Ali, današnje stvari u Zari ili negdje možeš naći, možda netko to smatra kič, neke od tih stvari su i kopije, ali ja zaista ne vidim nekakvu veliku razliku, barem što se tiče kvalitete. Možda je koža mrvicu bolja.
Mora li muškarac u vašem životu biti tio-top sređen i dajete li mu modne savjete? (Linda je u vezi s redateljem Oliverom Frljićem, op. a.)
Ne. U principu volim da ljudi sami izražavaju neku svoju osobnost i da su kroz to zadovoljni. Ne volim mijenjati ljude, mislim da se čovjek mora sam od sebe promijeniti, ako to želi.
Naravno, na nekakve stvari sitnice mogu utjecati. Mislim da je to produktivno.
Na primjer?
Hahaha. Pa recimo frizura. Šišanje.
Mislite da je frizura sitnica?
Ma ne nije. To jako puno miljenja. Nedavno sam imala prilike to vidjeti (smijeh)
Uz kazališne uloge, uskoro ste opet u sapunici. Sviđa li vam se vaš lik?
Da, smislim da bi mogao biti super.
Pozitivan ili negativan?
Joj, smijem reći samo da snimamo.
Sapunica ili teatar? Koliko vam je ljepše ili lakše?
Drukčiji je to tempo. To nema veze jedno s drugim, moram priznati. Moraš se naoružati strpljenjem i moraš puno raditi sam, što je na neki način prednost, a na neki nije. Jer je tempo snimanja vrlo, vrlo brz i recimo, meni je super jer možda nakon 2 tjedna počnem jako brzo pamtiti tekstove.
Sapunice znaju biti iscrpljujuće, ali ja trenutno iskreno ne vidim razliku između dramske serije i sapunice
Memorija jako brzo radi, ali od teatra kako ja jako puno igram, imam brze reflekse što je dobro za snimanje. Zna biti iscrpljujuće, ali ja trenutno iskreno ne vidim razliku između dramske serije i sapunice. Ne vidim razliku osim što možda ima pet scena manje, u dnevnom programu. Evo, meni je žao nadam se da će se to u budućnosti promijeniti.
Smatram da je dobro da ljudi imaju posla i da se mogu vježbati na tome. To zna malo iscrpiti čovjeka, ali mislim da si moraš odrediti prioritete. I osloboditi neku svoju kreativnost jer zna biti jako zadano. Ali može se. Sve se može. Ako, naravn,o lice ima dobru podlogu. Ali, u zadnje vrijeme oni producentski to odrađuju vrlo dobro. Ja bih rekla, vrlo paze na glumce. Nije to više tako kao što je bilo prije. Barem moja iskustva su pozitivna.
Jeste li razmišljali o karijeri vani?
Jesam, jednom davno. Mislim da sam imala oko 30-ak godina. 2001. godine, kad je bio napad na Twinse bili smo na turneji s predstavom Hamlet u selu Mrduša Donja i ja sam imala poznanike u Kanadi u Torontu koji su mi nudili su da ostanem tamo.
Trebali su mi naći agenta jer se u Torontu snima puno koprodukcija i u stvari je dobra odskočna daska, međutim ja sam tada vrludala, tek sam bila dobila angažman i bilo je predaleko. Možda da je bila Europa, bih se odlučila, a ovo mi je bilo nekako jako daleko. I nažalost nisam probala.
Žao vam je?
Malo je. Na trenutak. Ali ne treba žaliti, tako je trebalo biti. Možda ne bi bilo loše da sam otišla na godinu dvije i probala jer tada kada si mlad, to onda još ima nekak' smisla.
Mada, kod castinga, pogotovo vani, nije im ni bitno, danas ima svega i svačega.
Obitelj i majčinstvo, planirate?
Polako, bit će. Bit će. Trenutno igramo "Bubu u uhu" i u jednom trenutku jedan lik nju pita "A, djeca", a ona kaže "Bit će, bit će".
>>Linda Begonja: Divna mi je ideja ostati djevicom do kraja života
>>Rat sapunicama: Vištica mijenja TV postaje kao Kranjčar Dinamo za Hajduk
