Od svih naših spelancija kaj smo mi, purgeri iz Cvjetne i Ulice lipa, naredili u našem firtlu, valjda je najveći zajeb bil s onom gospođom menadžericom Lorenom, kaj je bila šefica našem Trulom, posljednjem živućem frajeru naših ulica. Dakle, ta Lorena, baba s nekakvim kvaziznanjem, nekaj k’o… hed hanter, tak nekak, lovila je, kak’ veli Truli, ljudske glave. No, hamper iliti hanter, nama je to bilo čist’ svejedno, jer je ta predatorica zapela za glavu našeg Trulog, a bogme mu je radila i o riti, jer se Truli nakon šest godina staža našel pred otkazom!
E, tu vidite, uključili smo se mi, purgeri! Zapravo, počelo je to ovog proljeća kad se Truli shrvan vratil s posla i banul u Grincajg. To vam je naš velebni park u firtlu kaj smo si naredili i zbigecali pa ga i turisti dolaze pogledati. Tog travanjskog dana naš firtl je održaval tečaj uzgoja živice, a naša hortikulturistica Natali, kaj ima najpelcane dude u okolici, dopelala je kosookog prijatelja kaj radi onu kirurgiju na biljkama, bonsai. Došli ljudi iz celog Zagreba, ti vrapca, Grincajg se napunil, a bogme i naša blagajna! A kosooki je pokazival kak’ se to biljke režeju i vežu žicom, ne?, tak da rasteju kak ti hoćeš.
Uglavnom, kosooki je nemilice kresal biljkice i stabalca od po stotinu let, žene su ga predano pratile, a dečki pelcali očima po dudama naše hortikulturistice. No, i to ide u aranžman tečaja, kaj ne? I sve je bilo sjajno. Joža, naš gostioničar s vugleca, služil je japanske čajeve, prve u svojoj gostioni, čak je i nazive na japanskom navčil, a sused Šime iz Mamutovca organiziral je dva autobusa Japanaca po žnori, kaj su se baš tada našli u Zagrebu. I kad su vidli naš Grincajg s klupicama, travicom k’o frizura hrvatskog specijalca, pa jezerce s mostekom i na kraju svog sunarodnjaka, oduševili su se i rastrčali se uokolo s kamerama i osmehima i snimali sve kaj je zeleno. Oduševljeni Joža, s Marijom i Jasnom, pomoćnicama u Ajzijevom dućančeku, trčkarali su za kosookima i nudil čaj. Pa kad je ponestalo čaja, Joža je nastavil raznosit’ ohlađenu petgodišnju lozu s Brača. Ti bokca, to ste trebali videti, Grincajg pun ljudi, ne znaš ‘ko je Japanac, a ‘ko purger, jer nakon druge runde loze svima su se oči znivelirale na koso! Onda je primarijus Gerbajs, kaj je bil na specijalizaciji u Kyotu, održal nadahnuti govor na japanskom, što je popraćeno oduševljenjem i trećom rundom loze. A to je bilo kobno za jedan 150 godišnji bonsai javor, jer mu je naš kosooki majstor s tri loze v riti capnul škarama celi vrh! I tak su naši gosti otišli, a u Grincajg je došel Truli, pokresan ko i onaj jadni javor. Onda smo se svi purgeri i susedi iz Mamutovca preselili k Joži na kavu i poslušali priču Truloga.
A Truli nam je ispripovedal kak radi u firmi kaj dila s idejama, a šefica je majstor za naći one svoje glave, navudrene talente. No, problem je bil kaj je naš Truli bil boljši talent od šefice i na sastanku firme nikad ne bi prošla njegova ideja, a ako i je, onda je to ta glavolovka progurala kakti svoju ideju. A to joj ni’ bilo teško, pripoveda Truli, jer je zmaj Lorena skuhala direktora, a morti i konzumirala. Onda smo Trulom dali savjet nek’ bude malo, onak’ agresivan, ne?, da se ne da nadglasati na sljedećem sastanku. No, Truli se idući tjedan pojavil kod Jože i rekal kak je na sastanku to bil totalni fjasko. Počel je direktoru pripovedati’ kak’ je zamislil poboljšanje u dilanju s idejama, našto je vampir Lorena đipnula i verbalno skakutala po vijugama Trulog, k’o vrtlar sa škaricama i štucnula sve kaj je iz vijuga Trulog stršalo kao novo i bolje! A! To, kolega?! Cap!! Imate još neku ideju?! Cap!! Naš ulični psiholog Bajs poskočil je na stolcu i viknul „Mentalni bonsai! Da!! Baba radi mentalni bonsai našem Trulom!“. Onda nam je Truli rekal da u firmu za dva tjedna dolaze stranci. I to, zamislite slučajnost, baš Japanci, za koje Truli veli da mu je to životna prilika da predstavi nekaj iz onih svojih podštucanih vijuga. Uglavnom, mozgali smo par rundi kaj narediti, konačno je primarijus Gerbajs rekal: „Gospodo, imam nepodštucanu ideju!“. Zgrabil je Trulog i odvukel ga sebi doma.
I tak, sljedeća dva tjedna mi smo se vukli između Grincajga, boćališta i Jožine gostione i naklapali kaj je to Gerbajs smislil. A od Gerbajsa i Trulog, ni slike ni tona, nestali su. Onda su jedan dan docajbali njih dva, Truli u ajncugu s bijelom košuljom kaj je, veli Gerbajs, zakon za poslovni razgovor s Japancima. Prekinuli mi partiju boća, a dečki, okićeni osmehima kaj da su stavili po dve balote u usta, ispričaju dogodovštinu s tetom Lorenom. Dakle, prvo je primarijus Gerbajs ispripovedal kak je smislil knjižicu „Japanski za hrvatske menadžere“.
Napisal je uvod, osnove lepog ponašanja s Japancima i tak, i onda još dvadesetak čestih fraza na japanskom kaj je dobro tu i tam upotrebit u razgovoru, onak, da malo zadiviš Japance, i da pokažeš da nisi lajbek za japanski i njihovu kulturu, ne? Onda je Gerbajs dal tekst nećaku, grafičaru, a ovaj je naredil pravu tiskanu knjižicu s onim podatkima, urednik, autor, izdanje, godina i tak i otisnul ju je. Je’n komad! Tu nastupa pak Truli. Truli je zel knjižicu i odnesal je u firmu i uvaljal u ulaznu poštu dok ni’ bilo tajnice. Špicl Lorena, pak, kaj sve kontrolira, prekopala je potajno poštu, vid’la zanimljiv naslov i maznula knjižicu. Slušamo mi priču Trulog, al’ nam još ništ’ ni’ jasno. Joža je skoknul po gemište, za jasnoću, naravno, a Truli je nastavil pripovedati.
Uglavnom, šefica se zaprla u ured, veli Truli, celi tjedan je učila japanske fraze. Onda je došel dan invazije, došli Japanci, dočekali ih direktor i Lorena, a Truli je od Lorene dobil zabranu da ne sme ni usta otvarat na sastanku jer bu mu jajca odrezala, ti vrapca!
I tak je Truli šutil, diša je rekal par kurtoazija na engleskom i dal reč Japancu. Ovaj je stigel reči zakaj su došli, a Lorena, s osmjehom ko suncokret, štela je dišu i Japance zadivit, pa veli: „Anata wa Rhino no tawagato no yôna nioi!“. A Japanac, k’o smrt! Problijedi, pocrveni! Pita u panici diša Lorenu kaj mu je rekla, a ona veli: “Potpuno se slažem s vama!“. Onda osupnuta Japanka smogne snage i izreče nešto na engleskom, a Lorena se pristojno nadometne: „Jiguko e ike kono ama!“. Digli se Japanci i nestali k’o magla! Diša poludio, a Truli veli kak je zaprav Gerbajs pod menadžerske poslovne fraze podmetnul u knjižicu japanske psovke! I dok se mi valjamo od smeha, veli Truli da je diši trebalo dva dana da negde iskopa da je Lorena zaprav Japancima rekla: “Smrdiš kao Rhinovo govno!“ i „Idi u pakao, kučko!“. Jebate, kaj smo se smijali, pa kad smo čuli da je baba dobila momentalni otkaz, a Truli postavljen na njezino mesto, drmnuli smo rundu loze i nazdravljali Gerbajsu za knjižicu. A razdragani primarijus skromno je đipnul na klupicu boćališta i odverglal upravo sklepani haiku stih: „Purgera ne diraj, Loreno, najebat’ ćeš!“.
