dobro je znati

Neke vrste povrća imaju više željeza nego meso

Špinat
Foto: Shutterstock
24.04.2017.
u 10:37

Crveno meso uobičajeno se smatra najboljim prirodnim izvorom željeza, no neko povrće ima čak i veće količine željeza.

Odrasle osobe trebale bi svaki dan unijeti od 8 do 27 mg željeza.

Na nižoj granici mogu biti muškarci kojima je potrebno manje željeza, a starijim ženama i trudnicama potrebne su veće količine.

Crveno meso uobičajeno se smatra najboljim prirodnim izvorom željeza, no neke vrste povrća imaju veće količine željeza od mesa. 

Špinat

Tri šalice špinata sadrže oko 18 mg željeza, više nego što ga ima u odresku od 200 grama. Jedite špinat na salatu i već ćete ispuniti dnevnu potrebu za željezom.

Brokula

I ova supernamirnica bogata je željezom, ali i vitaminom K, magnezijem i povećom količinom vitamina C koji pomaže pri apsorpciji željeza u organizmu.

Leća

Samo jedna šalica leće ima više željeza od 200-gramskog odreska. Sadrži i vlakna, proteine i kalij. I leću možete dodati u salatu ili napraviti juhu koju lako možete spremiti i u zamrzivač. 

Sezam

Jedna jušna žlica sjemenki sezama sadrži 1.3 mg željeza. Možete ih umiješati u salatu, umake...

Soja

Šalica kuhane soje sadrži 8-9 mg željeza i odličan je izvor proteina. 

Tamna čokolada

Ljubitelji čokolade ovo će pozdraviti s posebnom radošću jer tamna čokolada, osim antioksidansa koji se bore protiv slobodnih radikala, sadrži i dosta željeza. Količina od 30 grama tamne čokolade sadrži 2-3 mg željeza. To je više željeza nego što ga sadrži ista količina govedine. 

 

Komentara 3

NE
neznanac
22:27 24.04.2017.

Jedite ono sto imate i mozete.Moja pokojn bka nije izbirala i bila je 86 godina stara.Danas je sve reklama i pretjerivanje.Niti je spinat i ostalo zelenje toliko zdravo niti je meso ono sto je nekad bilo.

Avatar elkomandante
elkomandante
07:11 25.04.2017.

Reklame i samo reklame će nam koristiti, da budemo zdravi. A oni će da pune đepove, na račun naivnih...

Avatar Ironman0105
Ironman0105
07:31 25.04.2017.

ne pokusavam reci da to nije istina, no sudeci prema nasoj prirodnoj gradji i anatomiji grabezljivca (udovi, zubi, kicma) nismo to bili prirodno u stanju prepoznati. Ne znam niti jednog grabezljivca u povijesti koji bi jeo blitvu. Da je bilo potrebe za tim, priroda bi se potrudila navesti iste da jedu tu biljku.

Važna obavijest
Sukladno članku 94. Zakona o elektroničkim medijima, komentiranje članaka na web portalu i mobilnim aplikacijama Vecernji.hr dopušteno je samo registriranim korisnicima. Svaki korisnik koji želi komentirati članke obvezan je prethodno se upoznati s Pravilima komentiranja na web portalu i mobilnim aplikacijama Vecernji.hr te sa zabranama propisanim stavkom 2. članka 94. Zakona.

Za komentiranje je potrebna prijava/registracija. Ako nemate korisnički račun, izaberite jedan od dva ponuđena načina i registrirajte se u par brzih koraka.

Želite prijaviti greške?

Još iz kategorije