Gotovo dvije godine proveo je Titan u skloništu udruge Šapica u Donjoj Bistri. Stigao je kao štene i nitko ga nikada nije poželio povesti kući, pokazati mu kako živi voljeni kućni ljubimac. Sve dok nisu stigli Roko i Katarina. Jedna šetnja uz boks bila je dovoljna da Titan zarobi njihova srca i da vrlo brzo postane novi stanovnik njihova doma i član obitelji.
– Jednu večer odlučili smo da ćemo udomiti psa. Roko je imao psa dok je bio mali, a ja imam kujicu Lottu, koja je ostala u obiteljskoj kući na Murteru. Kad smo došli u Šapicu, svi psi su lajali, jedino Titan nije. Gledao nas je, približili smo se boksu i on se samo naslonio šapicama na ogradu. Pružili smo mu ruke, ponjušio nas je i zamahnuo repom. Družili smo se s nekoliko pasa u dvorištu. Pitala sam mogu li nam pustiti Titana. Bio je s nama kratko vrijeme, dečko se odmah zaljubio u njega – prisjeća se Katarina. U jednom se trenu okrenula na drugu stranu, a Titan je došao do nje i gurnuo je. Kao da je htio reći: “Hej, ne gledaj druge pse, ja sam tu!”
– Sve smo odmah znali, Roko je htio da odmah ide s nama, ali ja sam htjela još jednu noć prespavati – govori nam. Već sljedeće jutro pokrenuli su proceduru udomljavanja – provjera uvjeta, potpisivanje ugovora, odlazak po psa. Trajalo je to možda tjedan dana. I onda je počeo divan život za sve, za njih dvoje i za Titana.
– Prvih je dana bio malo zbunjen, njemu je sigurno bilo teže nego nama jer promjena mu je bila velika. Bili smo strpljivi, čekali smo da se opusti. Titan je velik pas, ima 35 kilograma. I to je bio kamen spoticanja zašto ga nitko nije htio. Nas dvoje zapravo više volimo velike pse, ali nam Titanova veličina nije igrala nikakvu ulogu u odabiru. Psa treba odgojiti bez obzira na veličinu – govori nam. Titan je u stanu savršen pas, kod njih je već četvrti mjesec i ništa nije ni srušio, ni razbio. I nijednom se nije zaletio u njih. Čuli su kako laje samo nekoliko puta. U stanu ima svoje mjesto, prošeće se, izađe na balkon, dođe na porciju nježnosti i vrati se u krevet. A svoju energiju potroši u šetnjama i igri s drugim psima.
– Titan voli sve pse, voli ljude. Stanujemo blizu šume i često se tamo šećemo, ima svoje prijatelje s kojima se igra. A kad se umori i dobro prošeće, kod kuće je miran. Normalno da imamo obvezu i da ga treba šetati, ali to smo sve znali – opisuje Katarina njihova ljubimca.
Zašto je Titan tako dugo čekao svoju sreću, nije bilo jasno nikome iz Šapice.
– Titan je pronađen u šumi Žutici, na mjestu na koje ljudi ne zalaze često. Imao je sreću da su ga našli ljudi koji su tamo radili. Stigao je jako mršav, u šumi je sigurno bio desetak dana. Kod nas je dugo čekao svoju šansu. Iako je predivnog karaktera, velik je i nitko ga nije htio uzeti u obzir za ljubimca za stan ili kuću s pristupom unutra. Mi smo znali da takav divan pas zaslužuje najbolje i to je i dočekao. Sad je u domu gdje ga zaista vole i pružaju mu puno pažnje i ljubavi – kažu nam iz Udruge Šapica. Da su se dobro brinuli za Titana i da im je bilo najvažnije pronaći mu dobar dom, potvrđuje nam i Katarina.
– Ti ljudi zaista imaju veliko srce i puno ljubavi i strpljenja. A svega su se nagledali. I uvijek su tu za nas, što god smo ih pitali, kad god smo ih trebali, nikad nas nisu razočarali – kaže nam Katarina. I dodaje da svakom psu treba dati šansu. Treba otići u sklonište, družiti se s njima, vidjeti kakvi su. Mogli biste se i iznenaditi, a udomljeni psi sve vrate posebnom ljubavlju.
– Ljudi imaju problem s predrasudama. I svi oni koji nisu htjeli Titana ne znaju što su propustili. Njemu je važno da je uz nas. On je naš nježni div, kako ga Roko zove – ističe udomiteljica.
Uskoro će njih troje zajedno i na godišnji, Titan voli putovati, jedino još ne znaju voli li i plivati. A kako su Katarina i Roko “morska djeca”, nadaju se da će i Titan zavoljeti more.
Lijepi esej o psu od 35kg.