Večernjak me odveo u restoran Bota Šare da testiram njihove gablece. Priznajem, prvi sam put čuo za taj restoran, ali na kraju je ispalo da svi znaju za njega – osim mene. Mea culpa. Nakon što sam probao hranu, shvatio sam zašto svi ime tog restorana izgovaraju sa strahopoštovanjem.
Sam ambijent uređen je u dalmatinskom stilu, ali decentno i odmjereno pa gostu prenosi najbolje od Dalmacije. Ovdje nema onog nazovi “tipičnog dalmatinskog uređenja” restorana kad “nakelje” ribarsku mrežu na strop, stave nekoliko školjki i proglase se konobom.
Kao prvo jelo servirali su nam gulaš od sipe na crveno. Ljudi moji... ma to je fantastično. Sipa je bila naša domaća, a saft... saft bi Gibonni trebao uglazbiti!
Mislio sam da bolje od toga ne može, a onda su nam servirali "steak" od jadranske tune s blitvom. Ne znam kolika je ta tuna bila, ali reklo bi se veća od prosječne krave. I još su nam servirali “pancetu” od tune. Za one koji ne znaju što je to panceta od tune, to je dio mesa koji je masniji i najsočniji. Doslovno su nas kupili hranom, zaslužuju preporuku! Ja se vraćam onamo, posve sigurno.
