Jučer na povratku iz kina, opet – nož u vratima. Rekla sam: „Možda da ovaj uzmemo za pisma.“
No ima jutara kad se probudiš i znaš da će sve biti savršeno. Protegnula sam se pospano iako budna tek traljavih petnaest minuta, a ne najavljivanu čitavu noć. Ipak, plavio me osjećaj da su stvari napokon onakve kakve trebaju biti. To je dakle to: stabilna veza u kojoj si sposobna prihvatiti partnerove mane a da ti se ne sruši svijet. Pa što ako dan ne započinjem četrdesetminutnim izvijanjem u mačku, nego petnaestominutnom igrom mačke i mišića? Šokre se spreman potruditi. A postoje dobre šanse da i Babić konačno bude zadovoljan.
Krešo se s Vegom već spustio napraviti kavu, a ja sam ovdje zarežala na Asku koja se pokušala popeti na krevet. Da, jedino sam možda podbacivala u ulozi druge mame. Zarežala sam još jednom. Aska se snuždila i povukla u kut, a ja sam se rastegnula u svom pravu na centar. A onda onaj poznati osjećaj… Pa zar opet u ljubavnički vikend?
Krešo se vratio u pratnji Vege. „Mače“, rekla sam mazno ignorirajući pesicu, „idemo ti i ja bit ludi danas.“ Pogledao me pomalo usplahireno, kao netko tko želi dobiti posao, ali nije siguran da mu je dorastao. No čim sam dodala da najprije moram do dućana jer su mi oni dani u mjesecu, vratila sam ga na sigurniji teren. Pružio mi je kavu i rekao samopouzdano: „Ja ću ti ih kupiti. I tako moram prošetati dječicu.“ Poljubila sam ga. Osvojili smo vrh, pa što ako ne i onaj maloprije. Dočepali smo se prisnosti. Dr. Babić bi zapravo bio zadovoljan nama oboma. Nije ti život pjesma Havaja, prisnost je bitna. A k tome idemo i u Crikvu prekosutra. I taman sam se opet zavalila i zahvalno srknula prvi gutljaj nessice kad je Krešo dodao: „Usput ću se zaletiti i do Vlaste probati kupaće koje mi je kupila.“ Doma bih se fino ispljuvala, ali sad nije bilo druge nego se damski riješiti gadosti. Progutala sam je.
Pogledala sam ga u šoku, ali on se i dalje nevino smiješio očekujući standardnu ocjenu uspješnosti za svoj jutarnji pripravak. Nešto nije valjalo, ali to nije bila kava.
Znojim se. Lako je Babiću reći: „Snježana, razumijem da ste opet puknuli, ali pokušajte tu i tamo prvo malo proanalizirati situaciju izvana.“ Kad tako uzdahne, pomislim da žali sebe, ali kad bi on samo znao kako je teško ostati normalan pred tolikim izazovima. Njemu fali impliciranih perspektiva.
Ali ok, izvana ležim u gaćicama u krevetu ljubavnika, on je maloprije obezgaćen triput zaurlao da me voli, ja sam uzvratno odglumila jedan, ali maestralan vrhunac, i sad će me ostaviti prepuštenu moći upijanja role kuhinjskog papira jer će, nakon što mi kupi higijenske potrepštine, svratiti i do žene od koja se razvodi ne bi li tamo isprobao gaće koje je ona kupila njemu. Prethodno je on njoj ostavio stan i auto, a ona njemu set noževa u vratima. Fali onaj za putar.
Jasno je i meni da se ovaj niz nikad ne bi našao na Babićevu stolu kao idealan predložak za igru Izbaci uljeza, ali nešto je iz svega toga stršalo jače i nepriličnije od bilo čega prethodne večeri kad sam se u nekoliko navrata, namjesto izbaciti uljeza, jako trudila dozvati domaćina.
Možda još sanjam. Zatvorila sam oči, ali kad sam ih ponovno otvorila Krešo je stajao preda mnom jednako nasmiješeno. Očigledno se pomirio da danas neće dobiti pohvalu za kavu, ali i da njega to neće dekuražirati.
„Zakasnit ću kod Vlaste, Snješka. Moram ići. Ti koristiš Normal ili Super?“
Izgledao je toliko super normalno, da je to sad već poprilično penetriralo u domenu abnormalnosti.
„Onda?“
Ovako nešto ne bi se smjelo događati nakon što maestralno odglumiš vrhunac. Pogledala sam u nacrtanu pseću kost na šalici. Možda sam samo preukočena. Jednostavno se ne znam opustiti. Ali čak je i Babić rekao da me prošla veza s yoga instruktorom baš neočekivano oslobodila, a nakon što sam ga ostavila da dubi na glavi na hasuri u Indiji, i u mačku sam se izvijala nikad bolje. A i između Vlastinih noževa.
Malo sam je ipak pogodila. I dalje je računala s Krešom kao rezervom koju može cimnuti kad podbace svi kršni momci na terenu. Pomisao da bi i on mogao naći nekoga očigledno je smatrala apsurdnom. Bilo koga. Zar njezin flafić? Ali kad je flafić pola godine nakon selidbe izgubio par kila i sreo mene, najednom je dobio na poželjnosti.
Krenulo je s porukama: „KOJA JE? PRIZNAJ! PA DA JOJ JA…“ Tri točkice.
„Vlasta samo voli hororce.“
Ta ležernost me i nije sasvim uspokojila. A Vlasta je širila repertoar. Prijetila je raznoliko: mojim ubojstvom, psećoubojstvom ili samoubojstvom.
„Samo mirno“, govorila sam si. „Vidiš da postoje dvotrećinske šanse da se sve rasplete u tvoju korist.“
Varijanta da se ja nje riješim nažalost nije dolazila u obzir; ipak je ona mama njihove dječice. Ali i pesice bi premrle kad bi se pojavila pred vratima pa udarala po njima u ritmu svog: „OTVARAJ GADE! ZNAM DA SI S ONOM KURVOM!“
Npr. prošli petak. Nakon što nam je svima opipala puls, ostatak smo vikenda proveli koračajući na prstima i hraneći se zalihama. Čak ni o pokušaju pokušaja seksa nije bilo govora: činjenica da u grobnoj tišini jedem tost s kečapom ubila mi je sav eros. A onda smo u ponedjeljak osim noža, s vanjske strane vrata našli i lokvicu: Vlasta nam se popiškila. Krešo me malo pridržao da ne zagazim, pa rutinskim grifom povukao dugu i debelu dršku. Iz njega je zračio mir čovjeka koji se i sam nagledao hororaca pa će pretrnuti jedino na najboljoj produkciji. Poslije, dok je čučeći brisao kućni prag, rekao je: „Shvatit će kad tad da sam joj van dosega.“ Ižmikao je krpu i smočio nogavice, pa zaključio. „Samo moram i dalje biti dosljedan u tome da je držim na dovoljnoj udaljenosti.“ Rastopila sam se od ponosa.
A sad ispada da sam ja ta koju će Babić i dalje viđati na svom pragu. Scena Kreše u rezolutnom čučnju blijedila je pred onom u kojoj on izlazi iz Vlastine kupaonice. Na njemu – nove kupaće. Istina, trbuščić mu je malo prekrio datulje na krošnjama palmi uz gornji porub, ali ispod se lijepo nazire brežuljčić drugog ploda koji Vlasta gleda s nemalim odobravanjem. On je pomalo zbunjen, ali po njezinom je izrazu jasno da nije iznevjerio: svi piercinzi na usnici joj podrhtavaju, lijevu ruku drži na izbrijanom potiljku, desnu je pružila u lascivnoj gesti dozivanja, bretelica topića spuznula je na biceps koji je zajednički trijumf osobnog trenera i paleo prehrane, i urezala se u tetovažu roja obdarenih kupida…
„Snježana, jesi ti Normal ili Super?“
„Nisam!“, dreknula sam.
Aska i Vega su zacviljele i pobjegle. Pogledao me kao da zbilja nisam.
„NE RAZUMIJEM ZAŠTO TI KUPUJE KUPAĆE!“
„Snješka, smiri se molim te. Kako zašto? Ja sam je zamolio. Pa trebaju mi nove za Crikvu.“
„ZAMOLIO SI VLASTU DA TI KUPI KUPAĆE JER IDEŠ SA MNOM NA ODMOR?“
„Snježana, ne razumijem zašto si tako uzrujana. Gotovo te se plašim. Pa uvijek mi je ona kupovala kupaće. Ona zna moj broj.“
Babić je fino pocrnio. Živa šteta da je oženjen. No možda su u krizi, izgleda nekako izmučeno. Ili spašava brak. Da, bit će to. Kad bi moji doma nakratko potpisali primirje, svi smo jedva čekali da stvari negdje puknu i stanje opet postane normalno. Previše stresa.
„Snježana, o čemu mislite? Kako ste proveli odmor?“
„Bilo je divno doktore. A imam i novog dečka. Skroz je super. Upoznali smo se na nudističkoj.“•
Ukratko i da ne duljim: ovo je kratka priča. Sve pohvale autorici uz napomenu da bi je barem osamdeset posto autora koji su ovdje objavljeni trebalo pročitati kao obaveznu lektiru. I to nekoliko puta...