Čeh sa žutim Renaultom 4 čekao me na mostu Čiovo. Uskačem u auto, iza nas i plava četvorka, šibenskih registracija, najljepša u zemlji. Krećemo. Na kupanje... Kao nekad. Stara škola.
– Putujem, svako ljeto, obalom po Hrvatskoj. Sjednem u ovaj stari Renault pa krenem iz Praga, preko Istre do Trogira... – govori Otto Schlieder (21).
Zapravo sam Otto V.
– Nije češko ime, zar ne? Ali, tako je, moj se otac zove Otto, tako su se zvali i djed i pradjed. Zapravo, ja sam Otto V.
Kraljevska obitelj? – zadirkujem ga.
– Jedino vlasništvo koje imam ovaj je žuti Renault. I ne bih ga dao ni za kakav novac. Stariji je od mene devet godina. Auto je 1987. godište, a ja 1996. – kaže 21–godišnjak.
Ima pravo, bilo bi šteta dati ga u druge ruke. Legendaran je mali div – klime, dakako, nema. Zrak ulazi kroz mali plastični poklopac. Podigneš ga, pa otvoriš rupu kroz koju ulazi zrak. Direktno, bez filtara. Mjenjač je slavni ‘kišobran’, a sve su u automobilu većinom poluge. Ima anegdota, kad je netko povezao baku s vrećicama, ona ušla u Renault 4, pa teške vrećice objesila na mjenjač. Mislila je da je to – neka kuka. Nije se savio mjenjač. Za grijanje je ventil, koji se otvara kao na pipi. Bio je to, nakon Fordova Modela T i VW Bube, najprodavaniji automobil svih vremena.
– 8,300.000 je prodano – veli mi Čeh. Precizan je.
Čehov je Renault poseban – ima platneni krov. Takvi su rijetki. Priča mi da ih u Češkoj ima za nabrojati na prste ruke, a da ovakvog, s pomičnim krovom – nema nitko osim njega.
– U top je kondiciji. Mogao bih dobiti za njega i šest tisuća eura, ali ne bih ga prodao. Ma nema šanse.
Parkiramo, sjedamo u kafić u marini Trogir. Pogled puca na stari grad, a pridružuje se i Hrvoje Marinčić, dečko iz Vodica, s najljepšom ‘četvorkom’ u zemlji.
Skupili se odmah kibiceri, zainteresirali ih ti uščuvani automobili, a jedan od radnika u marini veli:
– Ma to je najbolji auto ikad!
Smiju se ponosno vlasnici, praški student razumije hrvatski. Uostalom, Hrvoje i Otto znaju se godinama.
– Mnogi imaju lijepe i vesele uspomene vezane za četvorku. I gdje god da staneš, netko će ti priči i ispričati ti svoju anegdotu. Automobil je to, koji povezuje ljude, pa evo i nas dvojicu... – veli Hrvoje.
– Znamo za jednog koji ima ‘četvorku’ u Tanzaniji! – dodaje Čeh.
Obitelj i auto natrpan do krova
– Pa mnogi stariji pamte kako se nekad išlo na ljetovanja. Putovanja s Renaultom 4 bila su doživljaj. Obitelj, auto natrpan do krova, i na put. Bez straha hoćeš li stići do odredišta i kad će to biti. Stigao bi. Nije se išlo u restorane na putu, već si jeo pohano meso na vrućoj haubi. I zato mi je taj automobil drag. Svaki sam dan u njemu, napravim godišnje više od 15 tisuća kilometara... – kaže Marinčić. Prekida ga Čeh Otto V.:
– Eto, bio nedavno na Rabu. To je najdraži otok majke Lenke, a cijelo sam djetinjstvo proveo s obitelji na Jadranu. Od Korčule, Raba, Hvara... Nego, stojim u luci na trajektu, gužva ispred mene, stajat ću satima. I pozove me lučki radnik te kaže: ‘Ajde uguraj se!’ I ja uskočio u zadnje mjesto, na koje bi inače mogao stati možda motor, s ovim autom. Zamisli da sam bio s nekim golemim, šminkerskim, džipom... Stajao bih na suncu pola dana – veli Čeh.
Od Praga do Istre trebalo mu je 11 sati vožnje.
– Izbjegavam autoceste, a tu uživam na Jadranskoj magistrali. Putuješ normalno, popiješ kavu, ideš dalje. Razgledavao sam Poreč, Rovinj, Pulu, eto me sad u Trogiru. Pričaju mi kako se druže, kako se nalaze, vlasnici starih, uređenih četvorki. U Hrvatskoj ih, u top stanju, ima desetak.
– Često se zna dogoditi, da pronađeš cedulju ispod brisača. Piše: ‘Želim ga kupiti!’. Ili ‘Imao sam ovakvog kao klinac.’ Jednom mi je carinik u Neumu rekao: ‘Pokažite papire, moramo cariniti.’ Ja ga gledam u čudu, a on veli: ‘Novi auto.’ I onda shvatim – šali se.
– Čuj, ja sam se u svom žutom gotovo rodio. Otac me s njime vodio u vrtić. Pa kad sam navršio 18 godina, poklonio mi ga je. Ne planiram kupiti novi auto. Ma kakvi. Pa dio godišnjeg odmora provodim po autootpadima, smetištima ne bih li pronašao dijelove za svoju četvorku. Novi automobili me ne zanimaju. Vadim ja ključ od ganc novog Clija: kamera za vožnju unatrag, ugrađeni ekran veličine tableta, sjedala s kožom, klima, ključ kao kartica...
– Ma kakvi... Ajde ti po ručnik, pa idemo na kupanje. Ali, ovaj novi, ostavi tu. Na rivi. Ovo je veći gušt...
Hoćemo se utrkivati, zadirkujem ih.
– Mali ide 120 kilometara na sat, ali to nije automobil za ludovanje. Vozimo polako. Ma mi guštamo u životu...
