Kažu da nije lijepo prisluškivati tuđe razgovore, ali što sam mogao kad su one bile glasne, vesele i zabavne. Sofija i Tanja su prve ušle u predvorje, iznenađene i udivljene zanimljivim arhitektonskim rješenjem i uređenjem hotela. Nedugo potom za njima uđoše Dijana i Jelena i odmah nastade graja i kikotanje sretnih žena. Smijale su se na svaku dvosmislicu, a prisluškujući ih smijao sam se i ja. Bile su kao nestašno jato vrabaca. Sve sretne žene su lijepe na svoj način, pomislio sam.
Tog časa ušle su Branka i Ana.
„Moje dame, ovo je Ana.“
Učinilo mi se da je Branka predstavila Anu nešto službenijim tonom. Pomislio sam da je to zato što je Ana bila puno mlađa od ostalih pet žena.
Tanja, kao da se čudi samoj sebi, reče: “Vidi nas: zasjele, a ne piju ništa. Što se pije, moje dame?“
„Ne treba nam alkohol da nam bude dobro“, prosvjedovala je Jelena.
„To ste baš lijepo rekli, gospođo Jelena,“ ulizivački će Ana.
„Hvala, draga,“ odgovori Jelena.
Pijuckajući svoj cappuccino, uživao sam slušajući njihove pošalice i podbadanja. Znao sam da će na red doći i neko iskreno ispovijedanje, a takve životne pričice uvijek dobro dođu za knjigu. Naravno da su ponajviše pričale o muškarcima.
„Najgori su škrti muškarci. Od njih su gori samo škrti i ljubomorni muškarci“, reče Tanja.
„Ima i finih muškaraca“.
„Ima, ali su uvijek s drugom“, odgovori Tanja.
„Ja sam sebi našla pravog muškarca i on je sa mnom. Samo su nam roditelji problem“, službeno će Ana.
Sve su se složile da su roditelji uvijek problem.
„Ja volim duhovite muškarce. Recimo, onaj Zdravko mi je baš seksi. Uljudan, lijepo pjeva, svira gitaru“, izjasni se Branka.
„Onaj mali?“, sve će u glas.
„Pa što ako je mali? Oni su bolji od velikih. Više se trude. Ne znate što ste propustile ako nikad niste bile s nekim malim.“
„Istina, male ne treba podcjenjivati“, zaključi Dijana.
Jelena je uzela cigaretu, a Ana joj pruži upaljač.
„Hvala, draga.“
„Naravno da je draga. Ne znam što bi ti mogla imati protiv nje“, reče Branka.
„A zašto bih trebala imati nešto protiv nje?“
„Kažem samo onako.“
„Nije znači sve u seksu?“ nastavi Dijana.
„Nije. Nešto je i u parama. Kakvo je to muško ako nema novčanik“, šeretski će Tanja.
Smijao sam se i kad su se rugale Tanji zbog ljubavnika koje je mijenjala kao čarape, ali je ona bez pardona odbrusila:„Pa, čarape se usmrde i moraš ih promijeniti.“
„Baš ti je neka usporedba. Čarape se mogu i oprati“, pobuni se Jelena.
„To ste baš lijepo rekli, gospođo Jelena,“ složi se Ana.
„Hvala draga.“
„Od pranja se izližu i opet ti dođe na isto“, nastavi Tanja.
Pijuckale su Jagger i alkohol je počeo djelovati, pa je razgovor ponekad išao i u nezgodnom pravcu. Suosjećao sam sa Sofijom kad su je počele uvjeravati da je suprug vara, a ona je uzdišući zaključila: “On nema ljubavnicu. Dubravka je naša kućna prijateljica i ona mu vodi knjige za trgovinu.“
„Pa ti si stvarno naivna“, iznenađeno će Branka.
„Kako možeš voljeti nekog tko te zajebava? Kako?“, uporna je Tanja.
„Lijepo, možeš“, potišteno će Sofija. „Postaneš ovisan o tim usnama i rukama, ovisan o dahu čovjeka koji ubija sve drugo u tebi osim strasti za njim. Ne možete li me razumjeti, ali on mi treba više od zraka koji udišem.“
„Aferim!“ naljuti se Tanja. „Pametnija je naša Dijana. I ona voli svoga muža, ali sigurno ima i ljubavnika.“
“Baš si uporna. Pa, dobro. Bio je jedan... Zapravo više flert nego avantura. Kad je žena usamljena, naravno da joj fali pažnje.“
Tanja će na to dvosmisleno:“Fali ti njega.“
„Moje dame, molim malo pristojnosti. No, ipak, reci nam nešto o tome, Dijana,“ zamoli Jelena.
„Da ne bih. Nisam još toliko pijana. Pa da me poslije povlačite po svojim sjedeljkama.“.
„Sve što kažemo ovdje, ovdje i ostaje. Je li tako, moje dame?“
„Tako je“, složno zagrajaše.
Naravno da sam se za svojim stolom slatko i suosjećajno nasmijao.
„Bio je to samo flert i brzo je završio. Prestara sam ja za sve to. Ima li nešto zanimljivo u tvom životu Jelena?“ upita.
„Mene muči onaj moj klipan od sina. Spetljao se s nekom i hoće je ženiti, budala naivna. Istina, ne poznajem curu i nisam protiv nje, nego sam protiv tog braka.“
„Zbog čega si ti, molim lijepo, protiv tog braka“, ljutito će Branka.
„Zato što sam protiv i točka. Ja znam kako je to kad si mlad. Oni ne znaju da je brak ozbiljna stvar“, zaključi Jelena neraspoloženo.
„No, reci nam ti, mlada damo, kako tvoja ljubav? Hoće li brzo vjenčanje? obrati se Dijana Ani.
„Što da vam kažem? Imamo problem. Teta Branka najbolje zna. Rekla sam roditeljima da ću se udati za njega. Mama je suglasna, tata šuti, ali njegova mama je izričito protiv“.
„Znam ja kako je to. I ja sam protiv“, ubaci se Jelena..
„Pa kako to mislite riješiti? Roditelji ponekad baš znaju biti nerazumni i tvrdoglavi“, nastavi Dijana.
„Zaista ne znam. Znam da me moji vole i da će nas podržati, ali još uvijek ne znam što će njegova mama.“
„Što si se ti zamislila, Jelice?“
„Brinem se zbog sina. Previše je fin i naivan. Zabavlja se s nekom flundrom i rekla sam mu neka s njom prekine ili...“
„Ali vi nju ne poznajete“, molećivo će Ana.
„Ako baš hoćeš, poznajem njezinu mamu. Eto“.
Sve su se znatiželjno zagledale u nju.
„Mamu!? Ali mama je fina žena“, izletjelo je Ani.
„Njezina mama? Još gore je ako je fina“, odlučno će Jelena.
„Pa reci već jednom što je“, znatiželjno će Branka. „Možda je mala stvarno fino dijete. Recimo, ovako kao naša Ana.“
„Ova mala? Da je ova mala, ali nije.“
„Kako znaš?“
„Pa, znam. I kako neću braniti kad se onaj moj šmokljan od muža zabavljao s njezinom mamom!“
„Mamom?!“ iznenadila se Ana.
„Da, mamom. Njih su dvoje nekad bili zajedno. Zar ja na to trebam misliti svaki put kad mi dođu u kuću. Eto zato ne može.“
„Slušaj ti, primitivko. Ne možeš mladima braniti ljubav zbog svoje ljubomore, sram te bilo“, ljutito će Tanja.
„Zar ti ne bi bila ljubomorna? Oni su se i zaručili.“
Ana je, očito iznenađena, ustala i gledala je u čudu. Branka joj zapovjednički pokaza da sjedne. „Zaručili i raskinuli zaruke“, naglasila je.
„Da, ali zašto su raskinuli? Da je barem to bilo zbog mene, pa i nekako.“
Tanja se nasmija i reče podrugljivo: „U pravu si. On bi se možda danas predomislio kad te je bolje upoznao.“
„Marš, kad ti lijepo kažem“, odbrusi joj Jelena.
„Ipak moraš shvatiti da vaša prošlost ne smije pokvariti djeci budućnost. Što ako je njegova djevojka trudna?“ nastavila je Branka.
„Samo bi mi to trebalo.“
„Ja znam da je djevojka fina i iz fine obitelji i da bi ti trebala konačno shvatiti da se svijet ne vrti oko tebe, nego oko dvoje mladih. Što kad bi uz sve to bila ovako fina kao naša Ana?“
„Kad bi bila? Što bi bilo kad bi bilo? Ja sam čula da je ona neka smotana cura.“
„Ali vi nju ne poznajete“, ponovno se pobuni Ana.
„Što ako je ta djevojka baš ova naša lijepa Ana?“ uporna je bila Branka.
„Ma, kozo jedna, je li ti mene...?!“ pobuni se Jelena.
„Što ako je baš ova djevojka?“
„Nemoj me... Ova djevojka?“ sinulo je Jeleni.
Ana ustade sramežljivo:„Jest, ja sam ta djevojka. Gospođo Jelena, ja zbilja nisam mislila ovako... Mislim, nisam htjela da ovako... Da ovako saznate i da se ovako upoznamo.“
„Nije ni ona htjela, ali ste se sad konačno upoznale“, reče Branka.
„Je li istina?“ iznenađeno upita Jelena Anu.
„Jeste“
„Trudna?“
„Trudna.“
„Ali vi se još niste ni vjenčali.“
„A koliko si ti bila u braku kad si rodila svog Matea?“ pobuni se Branka.
„E, jebem ti život!“
„Gospođo Jelena, molim vas ne sudite naprečac i saslušajte me. Volim Matea i ne mogu zamisliti život bez njega. Poštujem vas i nadam se da ćemo se i nas dvije voljeti kad se upoznamo. Nisam znala da je moja mama bila vjerena za čika Dragu, ali to je bilo davno, jako davno. Mama bi mi rekla da ima bilo kakav razlog da ne možemo biti obitelj.“
„Tako je mala. Jelena, ne budi primitivka. Ne živimo u srednjem vijeku, a mala je baš fina.“
„Ne kažem ja da ona nije fina, ali... Draga je, ali sve ovo...“
Ana joj se primaknu i uze je za ruku: “Gospođo Jelena, ja ne mogu živjeti bez vašeg Matea. On je moj život, a uskoro će na svijet doći još jedan život. Naše dijete. Vaše unuče. I vi nam trebate. Treba nam vaša podrška.“
Uzela je njezinu ruku i stavila na svoj trbuh: “Ovdje je dijete vašeg sina i moje. Molim vas za blagoslov za nas troje.“
Možda i zbog alkohola, ali Jelena je bila na rubu suza: “Dijete moje, baš si me šokirala.“
„Pusti šokiranje. Daj djetetu blagoslov!“ graknu Branka.
„Oprosti mi, molim te. Nadam se da imaš snage oprostiti mi“, reče Jelena, a suze su joj krenule niz lice.
„Naravno. Pa vi ste majka mog budućeg muža.“
„Zagrli je, kozo. Vidiš da dijete čeka i vapi“, reče Tanja.
Ana je oprezno pružila ruke k Jeleni, a ova je u suzama zagrli. Plakala je i Ana, a mislim da su i ostale žene zasuzile. Priznajem da sam se i ja raznježio. Tad Branka poskoči i pozva na zdravicu. Dok su Jelena i Ana razmjenjivale nježnosti, cure podigoše čaše i nazdraviše. Za svojim stolom, raznježen i suosjećajan, nazdravio sam i ja sretnom kraju kao početku nečega novog.
Na koncu, bio je to baš sjajan vikend.
Prva je Ana, druga je Stana, a treća je mala Marijana. Tko pije, a tko plaća?